Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Enes Jejna, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je u optužnom predlogu od 27.06.2019. godine kao vreme izvršenja krivičnog dela opredeljen period od 22.07.2016. godine do momenta podnošenja krivične prijave tj. 10.05.2019. godine, koji optužni akt je na glavnom pretresu izmenjen tako što je umesto 22.07.2016. godine naveden 05.01.2017. godine, dok je u izreci presude označeno da je okrivljeni krivično delo izvršio u vremenskom periodu od 05.01.2017. godine do 29.10.2018. godine, pa kako je sud u izreci presude izmenio činjenični opis krivičnog dela na način da je redukovao vremenski period naveden u optužnom aktu, na štetu okrivljenog, tako što je umesto 10.05.2019. godine, kao krajnji datum naveo 29.10.2018. godine (kada je okrivljeni stupio na izdržavanje kazne zatvora), to je, po stavu odbrane, pravnosnažnom presudom učinjena navedena povreda zakona.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe), i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela. Dakle, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koja je opisana u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, tačni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je sud izmenio činjenični opis dela u izreci presude u pogledu vremena izvršenja istog, tako što je umesto vremenskog perioda „od 05.01.2017. godine do 10.05.2019. godine“, označenog u dispozitivu izmenjenog optužnog predloga, naveo vremenski period „od 05.01.2017. godine do 29.10.2018. godine“.

Međutim, u konkretnom slučaju po nalaženju ovog suda, pravnosnažnom presudom nije povređen ni subjektivni, niti objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer su radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim iste kao i one koje su mu stavljene na teret optužnim aktom. Time što je sud u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu izmenio činjenični opis dela u izreci presude u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela, po oceni ovoga suda, optužba nije prekoračena, jer ta okolnost ne predstavlja obeležje krivičnog dela, već samo služi za njegovo bliže opisivanje.

Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da je navedenom izmenom skraćen vremenski period izvršenja krivičnog dela, koja činjenica je, u svakom slučaju, povoljnija za okrivljenog, zbog čega su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac u zahtevu navodi da je u pogledu izrečene krivične sankcije došlo do povrede krivičnog zakona s obzirom na to da se činjenični opis dela iz optužnog predloga odnosio na period do 10.05.2019. godine, kada je okrivljeni bio na izdržavanju kazne zatvora, a što je ujedno osnov za oslobađanje od krivične odgovornosti u skladu sa članom 195. stav 2. KZ. Po nalaženju ovoga suda branilac okrivljenog, iako u zahtevu formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, iznetim navodima u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Na istu povredu zakona – član 440. ZKP, branilac, po oceni ovoga suda, ukazuje i navodima da ne stoji činjnica da je okrivljeni krivično delo izvršio sa umišljajem.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, zbog koje okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva ne obrazlaže u čemu se sastoji istaknuta povreda zakona, Vrhovni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić