Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 664/2022 od 16.03.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem i u četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/20) i našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi ( bez otvaranja rasprave). Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je žalbeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice i da zato revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene na radnom mestu „BB“. Tokom 1998. godine, dijagnostikovano joj je oboljenje multipla skleroza. Zbog zdravstvenih problema koje je imala i zbog primedbi na rad tužilje, direktor tužene je 25.12.2017. godine, podneo zahtev Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Niš“ za vršenje stručne ekspertize i davanja mišljenja da li je tužilja kao diplomirani ... ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima. ZZZR Niš sačinio je ekspertizu na osnovu koje je dao mišljenje da kod tužilje nije utvrđeno profesionalno oboljenje i da kod nje postoji potpuni gubitak radne sposobnosti,pa se predlaže obrada za IK, zbog čega je tužena tužilju uputila da pokrene postupak za ostvaranje prava na invalidsku penziju. Rešenjem RF PIO broj ../2018 od 18.07.2018. godine, tužilji nije priznato pravo na invalidsku penziju jer ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. Tužena se obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za davanje mišljenja usled nesaglasnosti ekspertize ZZZR i rešenja RF PIO. Nakon pribavljenog mišljenja Ministarstva od 05.10.2018.godine u kome je navedeno da ukoliko određeni zaposleni u školi nema psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima treba da mu prestane radni odnos, tužena je 12.10.2018. godine, donela rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji u kome se utvrđuje da tužilja ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tužilja je izjavila žalbu koja je rešenjem Školskog odbora tužene od 06.11.2018. godine, odbijena kao neosnovana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da u konkretnom slučaju tužena kao poslodavac nije izvršila procenu psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti za rad sa decom u skladu sa zakonom, te da otkazni razlog iz člana 167.stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nije ispunjen. Zato je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništena su kao nezakonita rešenja tužene kojim joj je prestao radni odnos, kao i drugostepeno rešenje, pa je zato usvojen i zahtev da se vrati na rad i da joj se naknadi šteta u visini izgubljene zarade za period od 27.11.2018. godine zaključno sa 18.04.2019. godine i uplate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Odredbom člana 176. stav 1. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14) propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.

Članom 139. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 88/2017 ... 129/2021) propisani su uslovi za prijem u radni odnos, pa je stavom 1. ovog člana propisano da u radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice pod uslovima propisanim Zakonom, i to između ostalog, ako ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima (tačka 2.). Uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada (stav 2.). Stavom 3. ovog člana propisano je da su dokazi o ispunjenosti ovog uslova sastavni deo prijava na konkurs, osim dokaza iz stava 1. tačka 2., a koji se pribavlja pre zaključenja ugovora o radu.

Iz odredbe člana 167. stav 2. proizilazi da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. ovog Zakona, ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu, nadležnoj zdravstvenoj ustanovi na zahtev direktora.

Nižestepeni sudovi su pravilno ispitali pobijana rešenja u formalnom, ali i u materijalnom smislu, zaključujući da je na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da kod tužilje ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, kao i da zakonodavac jasno propisuje kao razlog za prestanak radnog odnosa slučaj kada se u postupku ocene psihičke i fizičke sposobnosti zaposlenog utvrdi da zaposleni ni psihički ni fizički nije sposoban za rad sa decom, a koja procena u konkretnom slučaju nije vršena u propisanom postupku od strane ovlašćenih organa, pa nije ispunjen razlog za prestanak radnog odnosa. Naime, u konkretnom slučaju se radi se o posebnom slučaju prestanka radnog odnosa koji je propisan zakonom, a u obrazloženju rešenja se kao jedini razlog za to navodi je da tužilja ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i da je neispunjenost ovog uslova tužena utvrdila na osnovu mišljenja Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Niš“, za koji sudovi nalaze da nije ovlašćen za davanje konačnog mišljenja za utvrđivanje potpunog gubitka radne sposobnosti.

Suprotno navodima revizije kojima se ukazuje da je ocenu tužiljine zdravstvene sposobnosti izvršila nadležna zdravstvena ustanova koja je utvrdila da tužilja nema psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima, rešenje o prestanku radnog odnosa zasnovano je na mišljenju Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika koje je dalo svoju procenu da kod tužilje postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, a koje je u suprotnosti sa mišljenjem Komisije veštaka fonda PIO, prema kome kod tužilje ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. Naime, gubitak radne sposobnosti mora se utvrditi nalazom odgovarajuće komisije, a to nije komisija Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika jer (konačno) mišljenje o potpunom gubitku radne sposobnosti donosi nadležna komisija- komisija Fonda PIO. Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju je izostala ocena tužiljine zdravstvene sposobnosti u skladu sa zakonom, za šta je odgovorna tužena, pa nedostaje uslov za prestanak radnog odnosa iz člana 167.stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zato nisu osnovani revizijski navodi tužene kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Kako je tužilji nezakonito prestao radni odnos, pravilno je primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezana tužena da tužilju vrati na rad, da joj isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

U skladu sa iznetim, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić