.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2931/2022
06.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakule, predsednika veća, Jelene Ivanović, Jelice Bojanić Kerkez, Marine Milanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja Despotovac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1525/21 od 28.04.2022. godine, u sednici veća održanoj 06.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1525/21 od 28.04.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1525/21 od 28.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Despotovcu P1 89/20 od 18.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu za period od 01.11.2011. godine do 28.07.2014. godine na ime neisplaćene zarade za rad u smenama isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate kao u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca da sud obaveže tuženog da mu na iznose zarade iz stava jedan izreke, uplati pripadajuće doprinose i tužiocu dostavi dokaz o tome. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1525/21 od 28.04.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je pravo tužioca na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, sa uplatom pripadajućih doprinosa. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 27.01.2015. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Gordana Džakula, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
