Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Živković, advokat iz ..., protiv tuženog „Ogranak Prijedorputevi B“ Beograd, čiji je punomoćnik Stefan Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate zarade za prekovremeni rad i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2556/2021 od 16.11.2021. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2556/2021 od 16.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2556/2021 od 16.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P1 172/17 od 09.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi je obavezan da tužiocu na ime duga zbog neisplaćene osnovne zarade po osnovu ostvarenih sati prekovremenog rada i ugovorene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada za period od aprila 2016. godine zaključno sa decembrom 2016. godine isplati ukupno iznos od 83.775,09 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datum dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da u korist tužioca na dosuđene iznose zarada za navedeni period iz stava prvog izreke, uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih fondova PIO i zdravstvenog osiguranja, po stopi koja važi na dan uplate. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 153.502,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2556/2021 od 16.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 141.502,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca preko navedenog iznosa a do prvostepenom presudom dosuđenog od 153.502,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, predlažući da se revizija odbije kao neosnovana i drugostepena presuda potvrdi.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata na ime manje isplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu člana 3. tačke 33. i člana 4. stav 3. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima („Sl. glasnik RS“, br. 96/15) i odredbi članova 53. i 108. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Takođe, tuženi ima stranačku sposobnost s obzirom na to da je registrovan kao ogranak stranog privrednog društva za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji, to jest da je u obavljanju poslova iz registrovane delatnosti u pravnom prometu nosilac prava i obaveza. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 28.06.2017. godine, a podneskom od 27.11.2019. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 83.775,09 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić