Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4901/2022
09.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Mirjane Andrijašević, Tatjane Matković Stefanović i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miomir Milosavljević, advokat u ..., protiv tuženog SERBIA ZIJIN COPPER DOO Bor, radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 3Gž1 2033/2022 od 02.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 09. marta 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 3Gž1 2033/2022 od 02.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 3Gž1 2033/2022 od 02.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P1 234/21 od 07.03.2022. godine, u stavu I izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništen Aneks VI Ugovora o radu br. .. zaključen dana 03. septembra 2020. godine između tužioca i tuženog, kao nezakonit. U stavu II izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 114.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu 3Gž1 2033/2022 od 02.08.2022. godine, potvrđena je navedena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i u tom delu žalba tuženog odbijena kao neosnovana. U stavu drugom izreke preinačena je rešenje sadržano u stavu drugom izreke navedene prvostepene presuda tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 57.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate, dok je deo zahteva za naknadu troškova postupka preko navedenog do iznosa 114.750,00 dinara, dosuđenog prvostepenom presudom, odbijen kao neosnovan.
Protiv stava drugog drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji se poziva na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Navodima revizije ističe se nužnost primene Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, tarifnog broja 14. Navedeno pitanje nije dozvoljen razlog za posebnu reviziju. Zahtev za naknadu troškova postupka predstavlja sporedno potraživanje čija opravdanost je različita u svakom postupku, pa iz ovog razloga ne može biti predmet ocene u smislu ujednačavanja sudske prakse.
Iz tih razloga je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora.
Pravo na podnošenje revizije u smislu navednog ocenjuje se sa stanovišta predmeta glavnog zahteva, a ne sporednih potraživanja među koja spadaju i troškovi postupka.
Kako je revizija izjavljena protiv drugostepene odluke kojom je preinačena odluka prvostepenog suda o troškovima postupka, što ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužioca nije dozvoljena. Osim toga, revizija nije dozvoljena ni u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, jer se ta odredba ne primenjuje u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio samo odluku o troškovima postupka.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju tužioca, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić