Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Imajući u vidu da je tužilac imao svojstvo kupca sa već ostvarenim priključenjem mernog uređaja na distributivni sistem putem kojeg mu je vršena isporuka električne energije kada je na snagu stupio Zakon o energetici u 2014. godine („Službeni glasnik RS“ br. 145/14...35/23), koji je u članu 198. regulisao šta predstavlja neovlašćenu potrošnju električne energije, između ostalog pod tačkom 5. kumulativnim propisivanjem da je to slučaj kada je krajnji kupac oštetio žig propisan Zakonom o metrologiji, uz uslov da se utvrdi nepravilnost merenja električne energije, a da se to ne može poistovetiti sa situacijom kada je rok važenja žiga istekao i tužiocu bilo naloženo od strane nadležne direkcije da tu nepravilnost otkloni u određenom roku, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, razmatranjem pravnih pitanja u cilju usaglašavanja sudske prakse, odnosno pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Jasnoća normi ne ostavlja prostor drugačijem tumačenju od iznetog, nezavisno od okolnosti da su uz reviziju priložene odluke na koje se tuženi poziva kao primere o postojanju drugačije sudske prakse, koje ne mogu biti izraz ustaljene sudske prakse, niti odstupanja od nje ovde pobijanom odlukom. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u ovoj pravnoj stvari, kao i navode iznete u reviziji, po nalaženju Vrhovnog suda u ovoj pravnoj stvari nisu ispunjeni uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi činidbe podneta je dana 01.12.2017. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 10.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu trećem izreke rešenja, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić