.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4199/2022
06.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Crnjanski advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Ivan Rajković advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 698/22 od 24.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 698/22 od 24.03.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 698/22 od 24.03.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2264/2020 od 26.05.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime razlike u visini naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u gotovom novcu, isplati tužiocu novčane iznose navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na ime razlike u visini naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u bonovima, isplati tužiocu novčane iznose navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 47.853,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 698/22 od 24.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2264/20 od 26.05.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Tužilac je dao odgovor na reviziju.
Prema navedenoj odredbi člana 404. ZPP (stav 1.), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Tužilac je podnetom tužbom tražio isplatu novčanog potraživanja na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, u visini razlike između iznosa ugovorenog kolektivnim ugovorom tuženog i iznosa koji su mu po tom osnovu isplaćeni u spornom periodu.
Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova Vrhovni kasacioni sud je našao da nema osnova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog radi razmatranja spornog pravnog pitanja da li je visina troškova ishrane u toku rada u njegovom kolektivnom ugovoru iskazana u bruto ili neto iznosu.
Pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada, predviđeno članom 118. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, ostvaruje se u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način. Bez obzira na ustanovljen princip bruto zarade, koja u skladu sa članom 105. navedenog zakona sadrži u sebi poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade, pojedinačne odredbe kolektivnog ugovora i ugovora o radu tumače se onako kako glase. U situaciji kada se u kolektivnom ugovoru navede konkretan novčani iznos, koji se na ime naknade troškova za ishranu u toku rada ima isplatiti zaposlenom, ne može se na štetu zaposlenog pretpostaviti da je reč o ugovorenom bruto iznosu jer to nije izričito predviđeno.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
O dozvoljenosti revizije u parnicama o sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu očigledno je niža od vrednosti merodavne za dozvoljenost revizije, predviđene navedenom zakonskom odredbom, zbog čega je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužioca za njihovu naknadu odbijen i na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
