.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1310/2022
18.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miljana Stanojević, advokat iz ..., protiv tuženog ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Milanov, advokat iz ..., radi utvrđenja prava stvarne službenosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 309/2021 od 23.03.2021. godine, u sednici održanoj 18.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 309/2021 od 23.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 309/2021 od 23.03.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 420/2020 od 13.10.2020. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da tužioci imaju pravo sezonske službenosti prolaza, pešice, zapregom, traktorom sa priključnim mašinama i prikolicom, kao i poljoprivrednim mašinama, preko parcele tuženog kao poslužnog dobra koja se vodi kao kp .. upisana u LN .. u KO Surdulica, na mestu zvanom „EE“ i to preko prostora na napred navedenoj parceli, u merama i granicama označenim kao u tom stavu izreke, a sve radi dolaska do parcela u svojini tužilaca kao povlasnog dobra, bliže označenih u izreci, te da je tuženi dužan da tužiocima omogući nesmetano prolaženje u sezoni preko navedenog prostora i to pešice, zapregom, traktorom sa priključnim mašinama i prikolicom, kao i poljoprivrednim mašinama, te da sa trase ukloni ogradu od drvenih kočeva i latni, nabacanu zemlju, kamenje, šljunak, granje, panjeve od posečenih stabala, staklene predmete i bilo šta drugo, kao i sve druge prepreke koje je postavio na ovom prostoru, da napred navedeni prostor poravna i omogući tužiocima nesmetanu sezonsku službenost prolaza pešice i napred opisanim prevoznim sredstvima i na naveden način. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postuka plati 850.550,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 309/2021 od 23.03.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka su tražili i opredelili.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/2014, 87/18, 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje postojanja prava stvarne službenosti po osnovu održaja, a nižestepenim odlukama odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konktretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404 stav 1 ZPP, jer obrazloženja odluka nižestepenih sudova o usvajanju tužbenog zahteva, ne odstupaju od postojeće sudske prakse i vladajućih pravnih shvatanja u tumačenju i primeni materijalnog prava - Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kao relevantnog za presuđenje ove parnice. Sporno pravno pitanje na koje revizija ukazuje, pitanje postojanja uslova za sticanje stvarne službenosti održajem razrešeno nižestepenim presudama, nije od opšteg interesa, već je vezano za činjenično stanje konkretnog slučaja. Tuženi uz reviziju nije dostavio odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari i postojanju potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Naime, članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.12.2011. godine, a vrednost predmeta spora prema vrednosti plaćene takse iznosi 10.000,00 dinara.
S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tužilaca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ove parnice, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
