.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1558/2022
29.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Vladeta Petrović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Predrag Filipović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1859/21 od 15.09.2021. godine, u sednici održanoj 29.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1859/21 od 15.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1859/21 od 15.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1525/20 od 27.04.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženom suvlasnik sa udelom od 50% na jednoj stambenoj zgradi – kući gabarita Su+Pr+Po veličine 9,85 h 7,55 m, bruto površine 74,37 m2, pomoćne zgrade broj 2, garaže veličine u osnovi 6,60 h 6 m bruto površine 39,60 m2 i pomoćne zgrade, ostave veličine u osnovi 7 h 4,50 m bruto površine 31,50 m2, sagrađenih na kp. br. 8029/1 (stari broj kp br 4809/7) iz lista nepokretnosti broj ... (stari broj 35) u KO ..., zajedno sa pravom korišćenja zemljišta na kome se objekti nalaze i zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu objekta, te da je sukorisnik u visini od 40% na kp br 8029/1 (stari broj 4809/7) u površini od 0.05,15 ha iz lista nepokretnosti broj ... KO ..., što je tužena dužna priznati i obavezana da trpi i dozvoli da se tužilac upiše kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti u Loznici kao suvlasnik na navedenim objektima i kao sukorisnik na navedenoj katastarskoj parceli bez daljeg učešća tužene po principu clausula intabulandi. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 745.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova preko dosuđenog do traženog iznosa od 950.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom odbijen. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1859/21 od 15.09.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena, a delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena u delu kojim je određena obaveza tužene da trpi i dozvoli da se tužilac upiše kod Republičkog geodetskog zavoda Službe za katastar nepokretnosti u Loznici kao suvlasnik na objektima navedenim u izreci presude, tako što se tužena obavezuje da trpi i dozvoli da se tužilac upiše kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti u Loznici kao suvlasnik na navedenim objektima kada se za to steknu zakonski uslovi i u delu odluke o troškovima postupka, tako što su tužiocu dosuđeni troškovi prvostepenog postupka od 745.150,00 dinara sniženi na iznos od 541.600,00 dinara, dok je u nepreinačenom ožalbenom usvajajućem delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva učinjenog pred drugostepenim sudom, sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. ZPP radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudkse prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu sporu i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti novog tumačenja prava. Tužena u reviziji nije pružila dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga razlozi revizije se u pretežnom delu odnose na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP i na bitne povrede odredaba parničnog postupka što nije zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom irzeke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 05.05.2014. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 3.000.050,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Drugostepenom presudom delimično je preinačena prvostepena presuda u pogledu sporednog potraživanja (da se upis prava u javne knjige izvrši kada se za to steknu zakonski uslovi) i odluke o troškovima, pa nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio odluku o sporednom traženju i troškovima postupka.
Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
