Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da je odredbom člana 31. Zakona o javnom tužilaštvu propisano, da osnovni javni tužilac vrši nadležnost osnovnog javnog tužilaštva i postupa pred osnovnim sudom, a kako u vreme podnošenja optužnog predloga Kt 938/20 (Kto 288/22) od 21.04.2022. godine u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru nije postojalo lice koje obavlja funkciju javnog tužioca (koji je u smislu citirane zakonske odredbe nosilac nadležnosti navedenog tužilaštva), već je bio imenovan samo rukovodilac tog organa, to je, prema stavu odbrane, predmetni optužni predlog, koji je podneo zamenik javnog tužioca, podnet od strane lica koje nije ovlašćeno da zastupa optužbu.

Iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i za svoj stav da je u konkretnom slučaju postojala optužba ovlašćenog tužioca na strani 2, u stavovima 6-8 obrazloženja svoje presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo i to iz dva razloga. Prema navodima zahteva u činjeničnom opisu dela u optužnom predlogu i izreci presude nije potpuno naznačen oblik krivice odnosno nedostaje voluntaristički element umišljaja, zbog čega se ne može zaključiti da li je okrivljeni hteo izvršenje krivičnog dela ili je na isto pristao. Branilac u zahtevu, dalje, ističe, da radnja navedena u optužnom aktu i izreci presude nije radnja koja se može podvesti pod biće krivičnog dela iz člana 219a stav 3. u vezi stava 1. KZ, sa obrazloženjem da je u optužnom aktu označeno da je okrivljeni u svojstvu investitora nastavio sa izvođenjem radova nakon donošenja rešenja građevinske inspekcije o zatvaranju gradilišta, dok je stavom 3. člana 219a KZ, regulisana situacija samo kada je izdato rešenje o obustavi radova, a lice iz stava 1. i 2. tog člana nastavi započetu gradnju.

Okolnosti iznete u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je, takođe, isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za svoj zaključak da se u radnjama okrivljenog označenim u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ i to kako objektivna, koja se odnose na radnju izvršenja dela, tako i subjektivna, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, na strani 3. stav 4-7 i na strani 4. stav 1. i 2. obrazloženja svoje presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni sud prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić