Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 779/2023
19.09.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Marka Tomovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 48/19 od 16.03.2023. godine i Višeg suda u Čačku Kž1. br. 80/23 od 05.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 19.09.2023. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Tomovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 48/19 od 16.03.2023. godine i Višeg suda u Čačku Kž1. br. 80/23 od 05.06.2023. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 48/19 od 16.03.2023. godine, okrivljen AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, pa mu jeizrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno određeno da se kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 1 godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivčino delo i istovremeno je osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude na račun suda, a ukoliko u datom roku kaznu ne plati ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, te da plati sudu na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara i na ime ostalih troškova krivičnog postupka iznos od 15.505,04 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, i da oštećenom „Ful“ d.o.o. Čačak na ime naknade štete isplati iznos od 55.000,00 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Čačku Kž1. br. 80/23 od 05.06.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Marka Tomovića i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 48/19 od 16.03.2023. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marko Tomović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači i na osnovu člana 422. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku prema okrivljenom odbije optužbu.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Tomovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.
U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pogrešno sud utvrdio da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), jer smatra da iz radnji kakve su okrivljenom stavljene na teret proizilazi da se radi o krivičnom delu računarska prevara iz člana 301. KZ, s obzirom da su sve radnje koje je okrivljeni preduzimao vezane za unošenje netačnih podataka u računarski program, na koji način je okrivljeni uticao na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist i oštećenom nanese imovinsku štetu, na koji način branilac suštinski ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.
Ovakvi navodi su od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani. Naime, krivično delo računarska prevara predstavlja poseban oblik prevare, ali se od krivičnog dela prevara razlikuje pre svega s obzirom na to da u ovom slučaju nema dovođenja ili održavanja u zabludi nekog lica, pa se zato slučajevi kompjuterske prevare ne mogu podvesti pod opšte krivično delo prevare. Ovo iz razloga što je u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ u konkretnom slučaju opredeljena radnja okrivljenog da je lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu radnice kladionice u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, što je upravo okolnost koja opredeljuje da se radi o krivičnom delu prevara iz člana 208. stav 1. KZ, a ne o krivičnom delu računarska prevara iz člana 301. stav 1. KZ. Isti navodi su povodom izjavljene žalbe već razmatrani od strane Višeg suda u Čačku, o čemu je Viši sud na strani 2, pasus 6. i 7. i strani 3 pasus 1. obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje i ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.
Dalje, u zahtevu branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, na taj način što je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca smatrajući da kako činjenični opis krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret suštinski predstavlja krivično delo iz člana 301. stav 1. KZ, to je ovlašćeni tužilac Viši javni tužilac u Beogradu, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a ne Osnovni javni tužilac u Gornjem Milanovcu.
Vrhovni sud nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je prema činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela i pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ koje je okrivljenom stavljeno na teret, nadležan Osnovni javni tužilac u Gornjem Milanovcu te su nosnovani suprotni navodi izneti u zahtevu.
Pored iznetog, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac na osnovu sopstvenog zaključka da je u konkretnom slučaju reč o krivičnom delu iz člana 301. stav 1. KZ i da ovlašćeni tužilac (Viši javni tužilac u Beogradu, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala) nije preduzeo ni jednu radnju gonjenja okrivljenog u zakonom propisanom roku, nalazi da je nastupila relativa zastarelost krivičnog gonjenja, na koji način činjenično osporava pobijane presude i ukazuje na povredu zakona i člana 440. ZKP.
Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovi sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Marija Ribarić, s.r. Bata Cvetković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić