.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 783/2023
07.09.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Pejčića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K 104/21 od 22.02.2023. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 72/23 od 31.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 07.09.2023. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Pejčića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K 104/21 od 22.02.2023. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 72/23 od 31.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K 104/21 od 22.02.2023. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci sa rokom proveravanja u trajanju od dve godine. Istom presudom, okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka i to sudskog paušala i troškova OJT Kuršumlija u iznosima navedenim u izreci presude, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni BB upućen radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva na parnični postupak.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 72/23 od 31.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K 104/21 od 22.02.2023. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Pejčić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude i oslobodi okrivljenog optužbe koja mu se stavlja na teret.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakoniti dokaz ističe radnju prepoznavanja okrivljenog, koje je izvršeno od strane svedoka – oštećenog.
Po navodima branioca okrivljenog, radnja prepoznavanja okrivljenog od strane svedoka - oštećenog je obavljena suprotno odredbi člana 90. i 100. ZKP, bez prisustva javnog tužioca, a pored toga, prepoznavanje je obavljeno pokazivanjem fotografija okrivljenog, iako je okrivljeni sve vreme bio dostupan policiji, odnosno tužilaštvu, pa je ovakvim postupanjem, kao i prihvatanjem navedenog dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, povređen zakon na štetu okrivljenog.
Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. U stavu 2. istog člana propisano je, da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ...da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastave zapisnik ili službenu belešku.
U konkretnom slučaju se ne radi o dokaznoj radnji prepoznavanja lica u smislu člana 90. i 100. ZKP, kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, već o preduzimanju operativnih radnji i mera u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica - okrivljenog, odnosno o ovlašćenjima policijskih službenika, u smislu člana 286. ZKP. Dokazi proistekli iz te dokazne radnje, nisu korišćeni u krivičnom postupku, već je sud odlučne činjenice utvrdio ocenom iskaza okrivljenog i oštećenog i ostalih dokaza izvedenih na glavnom pretresu, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su nezakoniti dokazi korišćeni u toku postupka.
Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Pejčića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Svetlana Tomić Jokić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
