Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 333/23 od 11.07.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru – Odeljenje u Knjaževcu i branioca okrivljene, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene Lelice Ilić, advokat Ivica Knežević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i okrivljenoj izrekne kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 54. stav 3. KZ, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene Lelice Ilić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud odlukom o kazni učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer, shodno odredbi člana 54. stav 3. KZ, nije pravilno primenio zakon kod ocene okolnosti od značaja za odmeravanje kazne. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je sud pogrešno kao otežavajuću okolnost na strani okrivljene cenio njenu raniju osuđivanost, s obzirom na to da se ova okolnost ceni u odnosu na vreme izvršenja krivičnog dela, a okrivljena je krivično delo za koje je oglašena krivom pravnosnažnom presudom izvršila 2013. godine, kada je bila neosuđivano lice. Pored toga, sud, po stavu odbrane, prilikom odmeravanja kazne, nije mogao uzeti u obzir ni visinu pribavljene imovinske koristi kao otežavajuću okolnost, jer se radi o kvalifikovanom obliku krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. KZ, čije je obeležje imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara, iz kog razloga je i kazna propisana za to krivično delo viša u odnosu na kaznu predviđenu za osnovni oblik dela.

Okolnosti iznete u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, na strani četiri u stavu četiri obrazloženja svoje presude, dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni sud prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog, branilac u zahtevu navodi i to da prvostepeni sud u svojoj odluci nije naveo koje su to druge otežavajuće okolnosti na strani okrivljene, osim onih koje je pogrešno cenio kao takve i činjenice da okrivljena nije obeštetila oštećenog, te da drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke nije dao razloge u čemu se ogleda pogrešan stav prvostepenog suda prilikom ocene okolnosti koje utiču na odmeravanje kazne. Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljene iznetim navodima zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Lelice Ilić, advokata Ivice Kneževića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić