Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br. 99/2023 od 13.07.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Čačku Kv br.132/23 od 06.06.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Ranđelović, zbog „povrede zakona iz člana 439. ZKP“, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Ranđelovića ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, između ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu kada je njeno izricanje obavezno.

Odredbom člana 62. stav 1. KZ, propisano je da ako se osuđenom licu sudi za krivično delo učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za krivično delo učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela primenom odredaba člana 60. tog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu, a kazna ili deo kazne koje je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.

Odredbom člana 60. stav 2. tačka 2) KZ propisano je da će sud, ako je za krivično delo u sticaju utvrdio kazne zatvora, jedinstvenu kaznu izreći tako što će povisiti najveću utvrđenu kaznu zatvora, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći 20 godina zatvora.

Odredbom člana 552. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se postupak za izricanje jedinstvene kazne pokreće na zahtev javnog tužioca ili osuđenog i njegovog branioca ako je protiv istog osuđenog u dve ili više presuda izrečeno više kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju.

Prema odrebi člana 45. stav 3. KZ ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažanjavanja.

Iz citiranih zakonskih odredbi, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizlazi da je dozvoljeno spajanje kazni zatvora koje okrivljeni po odluci suda shodno članu 45. stav 3. KZ, treba da izdrži na taj način što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“) i izricanje jedinstvene kazne po pravilima za odmeravanje kazne za dela u sticaju.

Ukoliko je jedinstvena kazna zatvora izrečena u trajanju do jedne godine, sud će ceneći sve okolnosti iz član 45. stav 3. KZ, odlučiti da li će odrediti da se izvrši na način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“), a ukoliko je jedinstvena kazna izrečena u trajanju preko jedne godine, sud ne može odrediti da će se ista izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.

Vrhovni sud nalazi da je sud usvajanjem zahteva za izricanje jedinstvene kazne Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku i preinačavanjem ranijih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K br.267/22 od 21.10.2022. godine i K br.246/20 od 22.03.2022. godine u pogledu odluka o kazni, tako što je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i sedam meseci koja će se izvršiti u zavodskim uslovima, a u koju mu je uračunato vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Čačku K br.267/22 od 21.10.2022. godine koja je deo jedinstvene kazne zatvora u trajanju jedne godine i sedam meseci koja mu je izrečena presudom Osnovnog suda u Čačku Kv br.132/23 od 06.06.2023. godine, postupio u skladu sa odredbama člana 60. stav 2. tačka 2) i člana 62. stav 1. KZ, člana 552. stav 1. tačka 1), člana 552. stav 1. tačka 1) i člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP.

Prema tome, kada je jedinstvena kazna izrečena u trajanju od preko jedne godine, kao što je to u konkretnom predmetu slučaj, ne mogu se primeniti odredbe člana 45. stav 3. KZ, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ, jer sud nije prekoračio ovlašćenja niti učinio drugu povredu zakona kod izricanja krivične sankcije – kazne, već je po sili zakona došlo do izmene u načinu izvršenja kazne.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 45. stav 3. KZ, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Ranđelovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić