Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 71/23 od 24.07.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Cvetkovića, pa je presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 28/22 od 08.03.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Cvetković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da postoji očigledna razlika u sadržini optužnog predloga i presude prvostepenog suda, jer je optužnim predlogom okrivljenom stavljeno na teret da je ušao u dvorište oštećenog i uputio pretnju, dok je prvostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim da je ugrozio sigurnost oštećenog tako što je prišao međi sa motkom u rukama u trenutku kada su otac okrivljenog i oštećeni bili u verbalnoj raspravi zbog nerešenih imovinskih odnosa i da je, kada je došao do mesta gde su se nalazili, sa motkom u rukama, uputio pretnju oštećenom, na koji način je sud uvećao kriminalnu količinu činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta, s obzirom da navedene izmene ukazuju na potencijalno veću opasnost za oštećenog od strane okrivljenog.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, na istu povredu krivičnog zakona, sa istovetnim obrazloženjem odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 2, stav 7, 8, 9 i 10 i strani 3, stav 1 i 2 obrazloženja svoje odluke izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na protivrečnost iskaza oštećenih od podnošenja krivične prijave, pa do okončanja krivičnog postupka, da iz izvedenih dokaza ne proizilazi da je okrivljeni ugrozio sigurnost oštećenog, jer pretnja oštećenom upućena od strane okrivljenog nije bila stvarna i ozbiljna, već se radilo o „uslovnoj pretnji“, pri čemu je sud propustio da utvrdi o kakvoj motki se radi u pogledu veličine i debljine, a imajući u vidu i da je okrivljeni niskog rasta, sitne građe i nejak, on nije predstavljao realnu opasnost za oštećenog. Na navedeni način, po nalaženju Vrhovnog suda ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) u pravnosnažnim presudama što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja ističe i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačni povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić