.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1354/2023
13.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Dragane Marinković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Zečević advokat iz ..., protiv tuženog Univerziteta u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka sa sedištem u Novom Sadu, koga zastupa Sonja Hadži Borjanović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4966/22 od 14.12.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4966/22 od 14.12.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4966/22 od 14.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4966/22 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2460/2021 od 19.09.2022. godine u delu odluke o troškovima postupka preinačena tako što je tuženom, pored dosuđenog iznosa naknade troškova postupka od 49.100,00 dinara, dosuđen još i iznos od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena, a žalba tužioca odbijena u celosti i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2460/2021 od 19.09.2022. godine potvrđena u preostalom delu kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu za period od 01.06.2018. godine do 01.07.2021. godine isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada u ukupnom iznosu od 68.347,50 dinara i naknadu troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u ukupnom iznosu od 87.467,85 dinara i to u pojedinačnim mesečnim iznosima utvrđenim u izreci pobijane presude sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate (stav prvi izreke) i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 49.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen sa zahtevom za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od presuđenja do izvršnosti presude (stav drugi izreke) i tužilac oslobođen od obaveze plaćanja troškova sudskih taksi (stav treći izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga blagovremeno izjavio reviziju predviđenu odredbom člana 404. ZPP (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kod utvrđenja da je tužilac kao zaposleni kome se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u javnoj službi – visokoškolskoj ustanovi, kao korisniku budžetskih sredstava ostvario pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tača 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate, podneta je 28.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 155.815,35 dinara. Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
