Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 55/23 od 04.08.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci K 269/21 od 12.01.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Vidoslav Rudić zbog povrede zakona iz člana 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog BB – advokat Strahinja Obradović zbog bitne povred odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 8) i 9) ZKP i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih ukine i donese rešenje kojim se obustavlja krivični postupak jer je reč o presuđenoj stvari.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su nesnovani u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zahtev branioca okrivljenog AA - advokata Vidoslava Rudića je neosnovan i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP a zahtev branioca okrivljenog BB – advokata Strahinje Obradovića je neosnovan i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog BB – advokat Strahinja Obradović u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vidoslava Rudića ukazuje na navedenu povredu zakona. Naime, prema navodima zahteva u konkretnom slučaju radi se o presuđenoj stvari i povredi načela ne bis in idem, imajući u vidu da se povodom istog događaja vodio prekršajni postupak koji je okončan donošenjem rešenja Prekršajnog suda u Bačkoj Palanci PR 313/2018 od 27.01.2020. godine kojim je obustavljen postupak. U zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka naveden je identičan činjenični opis događaja kao i u optužnom predlogu, te je za isti činjenični opis doneta pravnosnažna odluka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima predmeta, prema okrivljenima je obustavljen prekršajni postupak rešenjem Prekršajnog suda u Bačkoj Palanci PR 313/2018 od 27.01.2020. godine jer je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, koji je učinjen tako što su okrivljeni dana 14.01.2018. godine, oko 03,00 časova, u ug.objektu „...“..., došlo do narušavanja javnog reda i mira,..., na taj način što ..BB i ...AA, prilaze VV i GG, te se...BB unosi u lice VV i obraća mu se rečima: „Sad ćemo im lobanje rascepati“, nako čega ... BB zatvorenom šakom u predelu lica udara VV, a u isto vreme, ... AA udara GG, takođe zatvorenom šakom u predelu lica. Od zadobijenih udaraca VV i GG padaju na pod, nako čega ... BB i ... AA, uzimaju u ruke drvene stolice i sa njima, po leđima udaraju VV i GG, nakon čega im zadaju više udaraca nogama u predleu tela, nakon čega su prestali sa zadavljem udaraca.

U krivičnom postupku, pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci K 269/21 od 12.01.2023. godine okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, jer su u toku noći između 13. i 14.01.2018. godine, oko 02,00 časova, u ..., ... u hotelu „...“, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni da je njihovo delo zabranjeno, te svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje, pretnjom da će napasti na život i telo oštećenih DD, GG i VV, ugrozili sigurnost istih, tako što su oštećenima dok su izlazili iz lokala, prvo BB uputio pretnje rečima „j... vam majku, ubićemo vas, zapalićemo vas, nemoj da se više vraćate ovde“, a zatim je iste pretnje ponovio i okrivljeni AA.

Istom presudom prema okrivljenima je na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbijena optužba „da su u toku noći između 13. i 14.01.2018. godine, oko 02,00 časova sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni da je njihovo delo zabranjeno, te svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje, lako telesno povredili oštećenog GG i oštećenog VV sredstvom podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši, na taj način što je okrivljeni BB prišao oštećenom VV, zadao mu udarac zatvorenom šakom u predelu glave, kao i više udaraca u predelu tela, nakon čega mu je drvenom stolicom koja predstavlja sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši zadao više udaraca u predelu glave, ramena i leđa, a okrivljeni AA je drugom drvenom stolicom zadavao više udaraca oštećenom GG u predelu tela i glave, te su obojica okrivljenih naizmenično udarali oštećene stolicama i zadavali im udarce nogama u predeleu tela, usled čega su oštećeni zadobili lake telesne povrede... „čime bi izvršili dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Naime, pravnosnažnom presudom okrivljeni su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ jer su pretnjom da će napasti na život i telo oštećenih DD, GG i VV, ugrozili sigurnost istih, tako što su oštećenima dok su izlazili iz lokala, uputili pretnje rečima „j... vam majku, ubićemo vas, zapalićemo vas, nemoj da se više vraćate ovde“, dok je prekršajni postupka prema okrivljenima obustavljen jer je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka donošenjem rešenja Prekršajnog suda u Bačkoj Palanci PR 313/2018 od 27.01.2020. godine za prekršaj iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru jer su BB i ...AA, prišli VV i GG, te se...BB unosi u lice VV i obraća mu se rečima: „Sad ćemo im lobanje rascepati“, nako čega ... BB zatvorenom šakom u predelu lica udara VV, a u isto vreme, ... AA udara GG, takođe zatvorenom šakom u predelu lica, od zadobijenih udaraca VV i GG padaju na pod, nako čega ... BB i ... AA, uzimaju u ruke drvene stolice i sa njima, po leđima udaraju VV i GG, nakon čega im zadaju više udaraca nogama u predeleu tela, nakon čega su prestali sa zadavljem udaraca, a za koje radnje nanošenja lakih telesnih povreda oštećenima GG i VV je sud istom pravnosnažnom presudom odbio optužbu.

Dakle, u konkretnom slučaju sud je pravnosnažnom presudom odbio optužbu za radnje za koje je obustavljen prekršajni postupak, a za radnje koje su se desile nakon događaja zbog koga je vođen prekršajni postupak sud je oglasio okrivljene krivim. Stoga se po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju ne može raditi o presuđenoj stvari i povredi načela ne bis in idem, pa su samim tim kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari i da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA – advokat Vidoslav Rudić podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava iskaz svedoka oštećenog GG dat na zapisniku sastavljenim pred nadležnim tužiocem dana 07.12.2021. godine iz razloga što svedok – oštećeni nije položio zakletvu, a nije saslušan na glavnom pretresu već je njegov iskaz čitan.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je svedok oštećeni GG saslušan pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Bačkoj Palanci na zapisniku Kt 126/18 od 07.12.2021. godine, da je upozoren na svoja prava u smislu člana 93, 94. i 95. ZKP, u prisustvu branioca okrivljenog ĐĐ, po zameničkom punomoćju za advokata Vidoslava Rudića, da bi zatim na saglasan predlog stranaka sud isti iskaz pročito u dokaznom postupku na glavnom pretresu održanom dana 12.01.2023. godine, kada je i doneta pravnosnažna presuda koja se pobija zahtevom.

Dakle, svedok oštećeni GG prilikom davanja iskaza pred OJT u Bačkoj Palanci na zapisniku Kt 126/18 od 07.12.2021. godine nije ni morao da položi zakletvu imajući u vidu član 96. stav 2. ZKP, koji propisuje da pre glavnog pretresa svedok može položiti zakletvu samo ako postoji bojazan da zbog bolesti ili zbog drugih razloga neće moći da dođe na glavni pretres, a navedeni iskaz pročitan je uz saglasnost stranaka, pa i branioca okrivljenog koji je bio prisutan na glavnom pretresu održanom dana 12.01.2023. godine, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, zahtevom branioca okrivljenog AA se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je izostalo biće krivičnog dela odnosno njegova posledica – da su radnje okrivljenih izavale ugrožavanje sigurnosti više lica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 138. Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo ugrožvanje sigurnosti vrši onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, a stavom dva je opisan teži oblik krivičnog dela koje vrši onaj ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice.

Prema činjeničnom opisu u izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA i BB su „..sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni da je njihovo delo zabranjeno, te svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje, pretnjom da će napasti na život i telo oštećenih DD, GG i VV, ugrozili sigurnost istih...“, na način, u vreme i mestu bliže opisanom u izreci pravnosnažne presude.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenih AA i BB stiču se sva obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, imajući u vidu da je pretnja da će napasti na život i telo upućena prema tri oštećena, dakle prema više lica, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog BB – advokat Strahinja Obradović kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodeći da je OJT iz Bačke Palanke na poslednjem glavnom pretresu izvršio promenu pravne kvalifikacije a da nije upodobio optužni akt sa novom pravnom kvalifikacijom, pa kako činjenični opis krivičnog dela u optužnom predlogu ne odgovara pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela u istom aktu, time je donetom prvostepenom presudom optužba prekoračena.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji kada je presudom optužba prekoračena, a ne u situaciji, kako to branilac navodi, kada činjenični opis u tužilačkom aktu ne odgovara pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela u istom aktu, pa po tako izmenjenom optužnom aktu sud donese presudu.

Stoga je, Vrhovni sud navode branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ocenio kao neosnovane.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u preostalom delu su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog AA – advokat Vidoslav Rudić u prestalom delu zahteva navodi da pravnosnažna presuda nema ocenu vinosti okrivljenih, da je protivrečna i nerazumljiva na koji način se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te navodi da se drugostepeni sud nije osvrnuo na sve žalbene navode, na koji način se suštinski ukazuje i na povredu člana 460. ZKP.

Navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB – advokat Strahinja Obradović u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom, međutim ne navodi na koji način je učinjena navedena povreda već suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je zahtev branioca okrivljenog BB u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Takođe se zahtevom branioca okrivljenog BB ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da je izreka presude protivrečna sama sebi, kao i razlozima presude, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je zahtev branioca okrivljenog BB i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Pored navedenog, branilac okrivljenog, advokat Strahinja Obradović u preostalom delu zahteva navodi da je sud nepravilno utvrdio činjenice vezane za prisustvo okrivljenih, kao i činjenice vezane za postojanje umišljaja kod okrivljenih, kao što je činjenično stanje od strane suda nepotpuno utvrđeno, na koji način se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjeničo stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane suda, a što takođe ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je zahtev branioca okrivljenog BB i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Vidoslava Rudića i okrivljenog BB – advokata Strahinje Obradovića, Vrhovni sud je, zahteve na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane, dok je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u preostalom delu odbacio kao nedozvoljene, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                       Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić