.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1338/2023
21.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakula, predsednika veća, Jelene Ivanović, Tatjane Miljuš, Zorana Hadžića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vučićević, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Dušan Jerković“ Užice, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Užica, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3695/22 od 06.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 21.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3695/22 od 06.12.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3695/22 od 06.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 492/21 od 20.06.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene razlike zarade, za period od septembra 2019. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene razlike zarade za period od 01.03.2021. do 01.06.2021. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 83.179,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate, u roku od 8 dana od dana prijema presude, a u većem delu od dosuđenog odbijen je zahtev za troškove tužilje prema tuženoj za iznos od još 21.914,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3695/22 od 06.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i obavezujućem delu stava trećeg izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tužene odlučuje iz nekog od razloga propisanog stavom 1. navedenog člana. Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od prakse revizijskog suda (presuda Rev 2 1468/2018 od 07.11.2019. godine) i zasnovana je na ciljnom tumačenju člana 3. stav 1. tačka 4) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama. Uz reviziju nisu priložene drugačije presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi opravdavale potrebu da se o posebnoj reviziji tužene odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse ili tumačenja prava.
Na osnovu navedenog, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnici o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 12.07.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Džakula,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
