Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 190/23 od 06.06.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda tako što je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa izdržavanju maloletne VV plaća 15% od svojih redovnih mesečnih primanja svakog 01. do 05. u mesecu počev od 07.05.2020. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, isplatom navedenog iznosa od strane tuženog preko njegovog poslodavca na devizni tekući račun tužilje AA iz ..., bliže označen u izreci ove presude. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog doprinosa za izdržavanje maloletne VV do traženog od 20% od redovnih mesečnih primanja, za period od 07.05.2020. godine pa ubuduće. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena po odredbama člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP i člana 208. Porodičnog zakona, pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U toku predmetne parnice pokrenute dana 07.05.2020. godine, pravnosnažnim delom presude Osnovnog suda u Požarevcu P2 155/20 od 09.11.2021. godine, dete parničnih stranaka maloletna VV, rođena ...2016. godine poverena je tužilji, majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, određeno je prebivalište maloletnog deteta na adresi majke i uređen način održavanja ličnih odnosa između tuženog, oca i maloletne ćerke.

Pobijanom presudom odlučeno je o doprinosu tuženog dečjem izdržavanju, u kom delu je prethodna prvostepena presuda ukinuta od strane drugostepenog suda i predmet vraćen na ponovno raspravljanje i odlučivanje. Prema utvrđenom činjenom stanju maloletna VV, koja je sada predškolskog uzrasta rođena je u vanbračnoj zajednici između stranaka. Nakon faktičkog prekida zajednice života krajem 2018. godine, tužilja se sa maloletnom VV vratila u porodičnu kuću u ... . U ovom domaćinstvu živi i brat tužilje, koji aktuelno nije zaposlen i čuva maloletnu VV, dok je tužilja na poslu. U slučaju kada bi tužilja trebala da angažuje treće lice za čuvanje deteta, po tom osnovu imala bi izdatak između 200 i 300 evra. Tužilja je zaposlena u ..., mesečno zarađuje oko 36.000,00 dinara. Na ime režijskih troškova za domaćinstvo u kome živi neophodno je 15.000,00 dinara mesečno, koji iznos se povećava u toku zimske sezone. Kuća se zagreva na ugalj, tužilja nabavlja 10 tona uglja a jedna tona staje 120 evra. Potrebe maloletne VV zadovoljavaju se aktuelno iznosom od 30.000,00 dinara, u koje ne ulaze potrebe za socijalizacijom sa decom vršnjačkog uzrasta. Naime, za svaki dečji rođendan neophodno je izdvojiti 1.000,00 dinara, a maloletna VV ne ide na rođendane pošto majka ne može da joj obezbedi taj izdatak. Maloletna VV, za razliku od svojih vršnjaka nije slavila rođendan u igraonici. Osim toga, tužilja je imala izdatak za dečji izlet koji je koštao 4.000,00 dinara, a dete treba da ide i na druge izlete koji se organizuju preko škole. Tuženi živi i radi u ... . Zaposlen je kao haus majstor. Čista mesečna zarada mu je 2.000 evra, nema zakonsku obavezu izdržavanja trećih lica, od podnošenja tužbe doprinosi izdržavanju maloletne VV mesečnim iznosom od 350 evra.

Polazeći od ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud nalazi da tužilja, kao zakonski zastupnik maloletne VV nije aktivno legitimisana u parnici za izdržavanje maloletnog deteta po članu 278. Porodičnog zakona, pošto su po odredbama stavova 2. i 3. u ovoj vrsti parnice aktivno legitimisana lica poverilac izdržavanja i organ starateljstva, zbog čega tužbeni zahtev odbija.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda, pošto je predmetna parnica pokrenuta radi vršenja roditeljskog prava i u toku postupka doneta pravnosnažna presuda kojom je odlučeno o svim pitanjima koje odluka sadrži po članu 272. stav 2. Porodičnog zakona, osim u delu o dečjem izdržavanju. Sa polazištem na utvrđene potrebe maloletne VV, mogućnosti tuženog, da je minimalna suma izdržavanja (član 160. stav 4. Porodičnog zakona) u vreme presuđenja 41.050,00 dinara, nalazi da tuženi ima mogućnosti da doprinosi dečjem izdržavanju mesečnim iznosom u visini od 15% od svoje čiste zarade, pa presudu o delimičnoj osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva zasniva na odredbama članova 154. stav 1., 160. i 162. Porodičnog zakona.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odlučio da je tužilja aktivno legitimisana u ovoj parnici, a nepravilno kada je odlučio o visini izdržavanja.

Odredbom člana 264. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da tužbu za vršenje roditeljskog prava mogu podneti dete, roditelj deteta i organ starateljstva.

Odredbom člana 272. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da je tužilja, kao roditelj deteta aktivno legitimisana u predmetnoj parnici od podnošenja tužbe do donošenja pravnosnažne presude o svim pitanjima iz sadržine vršenja roditeljskog prava, pa i o dečjem izdržavanju.

Međutim, drugostepeni sud je prilikom primene materijalnog prava sa nedovoljnom pažnjom cenio odredbu člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, kojom je propisano da ako je poverilac izdržavanja detete, visina izdržavanja treba da obezbedi najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

U konkretom slučaju, tuženi ostvaruje neto zaradu od 2.000 evra, nema zakonsku obavezu izdržavanja trećih lica, od početka parnice plaća za izdržavanje maloletne VV 350 evra. Ovaj nominalni iznos predstavlja u odnosu na utvrđenu zaradu 17,5% od neto iznosa koji radom ostvaruje kao haus majstor, pa nepravilno drugostepeni sud izvodi zaključak da je tuženi u obavezi da plaća zakonski minimum od 15% od svoje zarade (član 162. stav 2. Porodičnog zakona). Materijalne i porodične prilike omogućuju tuženom da plaća veći iznos od zakonskog minimuma bez ugrožavanja sopstvene egzistencije, koji je po oceni ovog suda upravo iznos u visini traženog od 20% od redovnih primanja, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Uvažavajući činjenicu da je u toku ove parnice odlučivano o statusnim pitanjima, kao i da je donošenje pravnosnažne presude u obostranom interesu stranaka, pravilno je drugostepeni sud odlučio na osnovu odredbe člana 207. Porodičnog zakona kada je odredio da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka i odbio zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Napred izneti razlozi ne opravdavaju ni dosudu troškova revizijskog postupka tužilji, pa je na osnovu odredbi člana 165. stav 1. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić