Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3820/2022 od 13.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke (pogrešno označen kao stav treći). Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužioca.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US 55/14, 87/20 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U 2. stavu istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu postoji potreba za odlučivanjem o reviziji predviđenoj navedenom odredbom (posebna revizija), radi ujednačavanja sudske prakse o pravu zaposlenih na teritoriji Kosova i Metohije na uvećanu zaradu na osnovu Zaključka Vlade RS 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme, po osnovu rešenja tužene .. broj .. od 01.05.2006. godine, u zvanju viši referent, raspoređen na poslovima ..., sa koeficijentom za obračun zarade 8,30. Rešenjem tužene broj .. od 12.11.2019. godine, tužilac je raspoređen na radno mesto – ... u Odeljenju za ... pri Opštinskoj upravi Opštine Štrpce. Veštak ekonomsko- finansijske struke je na osnovu obračunskih listi zarada za tužioca i rešenja o raspoređivanju i zvaničnih podataka o visini minimalne zarade obračunao razliku između isplaćene zarade i minimalne zarade, kao i razliku na ime tzv. „ kosovskog dodatka“ u dve varijante. Prema prvoj varijanti, tužilac je u spornom periodu primio zarade koje su manje od minimalne zarade za iznos od 44.292,01 dinar u neto iznosu i dodatak na zaradu u skladu sa Zaključkom Vlade RS u manjem iznosu za 21.310,24 dinara. Prema drugoj varijanti, zarada koju je tužilac primao sa tzv. „kosovskim dodatkom“ u spornom periodu veći je od minimalne zarade, za ukupan iznos od 367.114,66 dinara. Za obe varijante dat je tabelarni prikaz za svaki mesec pojedinačno, a tužilac je tužbeni zahtev precizirao u skladu sa prvom varijantom navedenog nalaza.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac u utuženom periodu ostvario uvećanje po osnovu tzv. „kosovskog dodatka“, koji nije propisan odredbama Zakona o radu i Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Navedeno je utvrđeno i nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke, s tim da je zarada koju je tužilac primio sa minulim radom i uvećanjem od 50% na ime tzv. „kosovskog dodatka“ po osnovu Zaključka Vlade isplaćena u većem iznosu u odnosu na obračun minimalne zarade sa uvećanjem po osnovu minulog rada. Ocenjeno je, da bi se primenile odredbe čl. 111. i 112. Zakona o radu i člana 5. stav 2. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave, od značaja je koliko je isplaćena plata zaposlenom službeniku, pa ako je isplaćena manja plata od zakonom garantovane naknade za rad, stvaraju se uslovi za isplatu minimalne zarade. Tužilac je u utuženom periodu ostvario pravo na isplatu plate koja je bila veća u odnosu na minimalnu zaradu, time što je izvršen obračun u skladu sa posebnim normama koje su u primeni kod tužene i uvećanjem od 50% prema Zaključku Vlade 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, čime je suspendovano napred navedeno pravilo. Kako je obezbeđenim sredstvima iz budžeta i isplatom u skladu sa Zaključkom Vlade isplaćena plata u visini minimalne zarade, čak u višim pojedinačnim mesečnim iznosima, ocenjen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu razlike po traženim osnovima.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, tužilac na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne uprave („Službeni glasnik RS“, broj 113/17 i 86/19) ima pravo na isplatu minimalne zarade. Pored toga, tužiocu u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine i Zakonom o budžetu pripada i pravo na uvećanje pripadajuće zarade u visini od 50% mesečno na ime tzv. „kosovskog dodatka“. To znači da tužilac ima pravo na isplatu plate u visini minimalne zarade i uvećanje od 50% obračunato na taj iznos. Dakle, to što je isplaćena ukupna plata tužiocu sa tzv. „kosovskim dodatkom“ u spornom periodu veća od minimalne zarade, nije razlog za odbijanje njegovog tužbenog zahteva, imajući u vidu da mu pripada pravo na uvećanje zarade od 50% mesečno na ime tzv. „kosovskog dodatka“. Zbog pogrešne primene materijalnog prava, nije cenjen nalaz veštaka, pa tako nije utvrđeno činjenično stanje u pogledu visine štete pričinjene tužiocu na ime razlike između pripadajuće minimalne i isplaćene zarade i razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu u spornom periodu prema Zaključku Vlade Republike Srbije broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine.

Iz izloženih razloga ukinute su odluke nižestepenih sudova, kao i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu člana 163. stav 4. ZPP.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud činjenično stanje u potpunosti utvrdi, tako što će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, da bi mogao zatim pravilnom primenom materijalnog prava da donese novu odluku o tužbenom zahtevu tužioca.

Na osnovu navedenog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić