Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1-176/23 od 08.08.2023. godine, uvažena je žalba Osnovnog javnog tužioca iz Stare Pazove i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-558/22 od 18.05.2023. godine je preinačena u delu odluke o načinu izvršenja izrečene jedinstvene kazne zatvora u trajanju od 1 godine u koju se uračunava vreme za koje je bio lišen slobode od 17.02.2022. godine do 19.02.2022. godine, tako što će okrivljeni izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine izdržavati u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, i izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana će se izvršiti u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem okrivljenog, ali ne duže od 3 godine, a vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora, dok je u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv drugostepene presude zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Marković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 54. i člana 246a stav 3. Krivičnog zakonika, sa predlogom da se zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji kao osnovan, i da se drugostepena presuda preinači u pogledu načina izvršenja izrečene jedinstvene kazne zatvora u trajanju od 1 godine i izrečene mere bezbednosti, tako da okrivljeni izrečenu kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje, a izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana da se izvršava u Domu zdravlja „Stara Pazova“ ili da se u celosti ukine drugostepena odluka i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Predložio je da se izvršenje pravnosnažne presude shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP, odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Markovića je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je drugostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na taj način što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, te je okrivljenom izrekao strožu krivičnu sankciju iako je okrivljeni naveo ime, prezime i adresu lica od koga kupuje opojnu drogu, opisao i način na koji se kupovina i predaja opojne droge vršila, zanemarujući činjenicu da je okrivljeni samoinicijativno, prvi put, otpočeo lečenje od zavisnosti od upotrebe opojnih droga, da je otvorio privatnu firmu i započeo proizvodnju plastike, da ostvaruje prihode i plaća državi porez i sve doprinose, da prvi put apstinira od uzimanja opojnih droga. Dakle, uprkos svim olakšavajućim okolnostima i činjenici da je otkrio od koga je nabavljao opojnu drogu, sud je okrivljenog osudio na strožu kaznu zatvora.

Po oceni Vrhovnog suda izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Odredbom člana 246a stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da učinilac dela iz stav 1. i 2. ovog člana koji je otkrio od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne. Dakle, član 246a stav 3. KZ predviđa fakultativan osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivično delo iz st. 1. i 2. ovog člana, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lica od koga je nabavljao opojnu drogu istog i oslobodi za predmetno delo, što podrazumeva i ocenu suda da su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe.

Polazeći od navedenog, kako je okrivljenom pobijanom presudom u delu odluke o krivičnoj sankciji kazna zatvora u trajanju od 1 godine odmerena u granicama propisanim za predmetno krivično delo, to po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi zahteva da je pobijanom presudom povređen krivični zakon prilikom odluke o krivičnoj sankciji.

U pogledu činjenice da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odredio da okrivljeni kaznu zatvora izdržava u zavodu za izvršenje kazne zatvora, sud nije učinio povredu zakona iz razloga što je ocenom relevatnih okolnosti zaključio da je za okrivljenog adekvatniji drugi način izvršenja istovetne zatvorske kazne i u tom smislu preinačio prvostepenu presudu, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovi sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić