Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Po oceni revizijskog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji. Uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima zbog čega nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužene ni radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je podnetom tužbom tražio isplatu zatezne kamate na novčane iznose razlike u isplati zarade koju je tuženi prikazao u izveštaju od 19.03.2020. godine i to po mesecima, počev od 01.01.2010. godine za svaki mesec, zaključno sa mesecom decembrom 2018. godine. Veštak je na osnovu navedenih iznosa utvrdio zakonsku zateznu kamatu i to prikazao u svom nalazu i mišljenju. Kamata je obračunata na neto iznos i veštak je utvrdio da tužiocu pripada u ukupnom iznosu od 13.239,93 dinara, na osnovu koga je tužilac postavio tužbeni zahtev. U tužbenom zahtevu nižestepeni sudovi su odlučili primenom člana 110. stav 1. Zakona o radu kojim je uređeno pitanje kada se vrši isplata plate, u vezi sa članovima 277. stav 1. i 279. Zakona o obligacionim odnosima kojima je propisana obaveza dužnika koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze da plati zateznu kamatu, odnosno da se na iznos neisplaćene zatezne kamate može zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je sudu podnet zahtev za njenu isplatu.

Po stanovištu revizijskog suda, u konkretnom slučaju nema mesta novom tumačenju prava, jer je tužiocu mesečna plata u spornom periodu obračunavana i isplaćivana primenom pogrešnih koeficijenata. Korekcija koeficijenta izvršena je tek označenim rešenjem, usled čega je nastala razlika u plati koja je dospevala sa dospelošću plate isplaćene u manjem iznosu od pripadajućeg (obračunatu primenom koeficijenta iz rešenja od 08.09.2017. godine). Rokovi za isplatu plate propisani su zakonom (član 110. stav 1. Zakona o radu) i njihovim protekom poslodavac – obveznik isplate plate dolazi u docnju (član 324. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima) i u obavezi je da plati zateznu kamatu na dugovan iznos glavnice (član 271. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Dugovana zatezna kamata nakon isplate glavnog potraživanja može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva i na to potraživanje može se tražiti zatezna kamata samo od dana kada je podnet zahtev za njenu isplatu (član 279. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima).

Ne postoji ni potreba novog tumačenja odredbe člana 295. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se primenom člana 403. stav 3. ZPP, u vezi predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu iznosi 13.239,93 dinara i očigledno je niži od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, što je relevantno za dozvoljenost revizije u smislu navedene zakonske odredbe.

Odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP kojom je propisano da revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka ne primenjuje se u slučaju kada je preinačena odluka u sporu male vrednosti. Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić