Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene Dragane Spasić, advokat Milorad Mićović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koju u obrazloženju zahteva opredeljuje isticanjem povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine u celosti pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Dragane Spasić, je neosnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepenom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa obrazloženjem da je primenjen član 55a Krivičnog zakonika, propisan Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, stupio na snagu 01.12.2019. godine, a koji se u ovom slučaju nije mogao primeniti. Prema stavu branioca, krivična dela za koja je okrivljena ranije osuđena, a zbog kojih je u konkretnom slučaju primenjena odredba člana 55a Krivičnog zakonika, izvršena su pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kojim je ova odredba propisana, pa kako je retroaktivna primena zakona dozvoljena samo ukoliko je taj zakon najblaži za učinioca, ista nije mogla biti primenjena u odnosu na okrivljenu Draganu Spasić u ovom slučaju.

Izneti navodi zahteva su od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.35/2019 od 21.05.2019. godine, koji se primenjuje od 01.12.2019. godine), propisano je da će sud, za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima: 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Da bi se mogla primeniti odredba člana 55a Krivičnog zakonika, kojom je predviđen institut višestrukog povrata, moraju biti kumulativno ispunjena oba uslova propisana u tačkama 1) i 2) člana 55a Krivičnog zakonika i to dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Okrivljena Dragana Spasić je, prema stanju u spisima predmeta, pre izvršenja predmetnog krivičnog dela, dva puta osuđivana zbog umišljajnih krivičnih dela na kazne zatvora od jedne godine, a od otpuštanja sa izdržavanja izrečenih kazni zatvora do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina, o čemu je drugostepeni sud na strani 4. u pretposlednjem stavu dao jasne razloge, to su se po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju stekli uslovi za primenu odredbe člana 55a Krivičnog zakonika o višestrukom povratu.

Pored ovoga, iz spisa predmeta proizilazi da je krivično delo za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnim presudama, izvršeno u periodu od 02.01.2023. godine do 04.01.2023. godine, pa kako je izmena zakonika na koju se branilac poziva stupila na snagu 01.12.2019. godine, dakle pre nego što je krivično delo izvršeno, to u ovom slučaju, shodno odredbi člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika, ne može biti reči o retroaktivnoj primeni zakona, jer su izmene zakona važile u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljena pobijanim presudama oglašena krivom. U tom smislu, po oceni Vrhovnog suda, a suprotno stavu branioca, pitanje kada su izvršena krivična dela zbog kojih je okrivljena ranije osuđena i kada su u odnosu na ta krivična dela donete pravnosnažne presude, nema uticaja na primene krivičnog zakona, tačnije odredaba o kažnjavanju za višestruki povrat okrivljene.

Kako je drugostepeni sud, preinačivši prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji okrivljenu osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i sedam meseci, to, po oceni Vrhovnog suda, pravnosnažnom drugostepenom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene neosnovano ukazuje, jer je drugostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 55a Krivičnog zakonika u konkretnoj situaciji, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti, u odnosu na istaknutu povredu zakona, odbijen kao neosnovan.

Pored ovoga, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim ističe da su zasnovane na iskazima ovlašćenih službenih lica policijskih službenika, koji su svedočili o onome što im je okrivljena rekla prilikom preduzimanja službene radnje odnosno o onome što im je kolega AA preneo da je okrivljena rekla. Prema stavu odbrane, iskazi ovih svedoka su nezakoniti i ne mogu predstavljati dokaze na kojima se zasniva osuđujuća presuda.

Prema odredbi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama tog zakonika ne može zasnivati. Za postojanje ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka, nužno je da je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da su u dokaznom postupku ispitani policijski službenici BB i VV, u svojstvu svedoka, koji su sa okrivljenom razgovarali, zatekavši je u blizini mesta događaja sa četiri torbe.

Prvostepeni sud je cenio njihove iskaze u sklopu ostalih izvedenih dokaza, pri čemu nije uzeo u obzir detalje njihovog razgovora sa okrivljenom, pa se time pravnosnažna presuda ne zasniva na obaveštenjima koja su policijski službenici dobili od okrivljene, već na drugim dokazima izvedenim u zakonito sprovedenom postupku, i to: potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Sopot od 04.01.2023. godine i potvrdi o vraćenim predmetima iste PS, od istog datuma, te iskazu oštećenog GG. Stoga su neosnovani navodi branioca da je presuda zasnovana na nezakonitom dokazu.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da u predmetnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Dragane Spasić.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić