Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/07, „Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, načina predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim i poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka.

Optimalno vreme potrebno za okončanje postupka je relativna kategorija koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog suda R1 349/23. Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja postupka u različitim instancama izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka drugostepeni postupak koji traje do 5 godina.

U konkretnom slučaju, inicijalni akt je podnet dana 19.07.2022. godine, nakon izazivanja sukoba nadležnosti predmet je dostavljen Vrhovnom sudu dana 19.06.2023.godine i pod brojem R1 349/23 predat dana 29.06.2023. godine savetniku u pripremnom odeljenju, potom je njime zadužen postupajući sudija. Predmet je izvećan na sednici veća 03.08.2023.godine, pisani otpravak odluke je sačinjen i sa predmetom predat sudskoj praksi 06.10.2023.godine radi otpravljanja iz suda. Odluka je otpravljena iz suda 06.11.2023.godine.

Imajući u vidu datum ponošenja inicijalnog akta i vreme kada je predmet radi rešavanja sukoba nadležnosti primljen u ovaj sud, Vrhovni sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred ovim sudom, jer je odluka doneta 03.08.2023. godine, pa se postupanje ovog suda ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Osim toga, predmet je predat sudskoj praksi 06.10.2023. godine radi otpravljanja iz suda, odluka je otpravljena 06.11.2023.godine, pa nema razloga za nalaganje procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak u smislu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što predstavlja još jedan razlog za odluku o neosnovanosti prigovora predlagača.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 10. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač u ovom postupku nije uspeo.

S u d i j a

Vladislava Milićević,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom kasacionom sudu, u roku od 8 dana

od dana prijema rešenja.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić