Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena po odredbama člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i člana 208. Porodičnog zakona, pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u skladu sa odredbom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je revizijom konkretizovano koja relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka je učinjena i mogla je biti od uticaja na zakonitost i pravilnost drugostepene presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi, otac maloletnog tužioca, na osnovu sudskog poravnanja zaključenog 08.02.2011. godine, doprinosi tužiočevom izdržavanju mesečnim iznosom od 8.000,00 dinara. Od navedenog vremena prilike stranaka su se izmenile. Tužiočeve, utoliko što je sada uzrasta 16. godina i pohađa srednju školu u ... . Njegove mesečne potrebe zadovoljavaju se iznosom od 28.000,00 dinara, u koji je uključen trošak mesečne putne karte od mesta ..., gde živi, do ... od 8.600,00 dinara. Majka tužioca, koja je samostalno vrši roditeljsko pravo, živi u novoj vanbračnoj zajednici, iz koje ima maloletno dete. Zaposlena je sa mesečenom zaradom od 106.475,63 dinara. Očuh tužioca zarađuje 400 evra mesečno, ali ima obavezu izdržavanja dece iz prethodnog braka. Porodica živi u iznajmljenom stanu, za koji je mesečna zakupnina 150 evra. Prilike tuženog su se izmenile utoliko, što živi u novoj vanbračnoj zajednici, iz koje ima maloletnu ćerku. Zaposlen je sa mesečnom zaradom od 92.149,14 dinara, plaća ratu stambenog kredita za stan u kome živi sa porodicom. Supruga mu je zaposlena sa mesečnom zaradom od oko 40.000,00 dinara, obolela je i leči se od karcinoma.

Polazeći od ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud nalazi da izmenjene prilike obe stranke opravdavaju izmenu utvrđene obaveza tuženog pre dvanaest godina, ovu obavezu utvrđuje na mesečni iznos od 14.000,00 dinara, a preko tog iznosa do tužbom traženih 20.000,00 dinara zahtev kao previsoko opredeljen odbija.

Drugostepeni sud je ocenio kao neosnovane navode tužioca da su njegove potrebe pogrešno utvrđene na mesečni iznos od 28.000,00 dinara, da su one znatno više kako je to sudu prezentovala majka tužioca, te da je nepravilno vrednovana činjenica da je minimalna suma izdržavanja u vreme presuđenja 41.050,00 dinara, prema kojoj bi doprinos tuženog trebao da bude minimalno 20.000,00 dinara mesečno. Stanovišta je da su prilike stranaka pravilno utvrđene, da minimalna suma izdržavanja predstavlja korektivni i orijentacioni faktor, koji je prvostepeni sud imao u vidu prilikom odlučivanja, te da je u konkretnim porodičnim i materijalnim prilikama materijalno pravo sadržano u odredbama članova 154. stav 1, 160, 162. stav 3. i 164. Porodičnog zakona pravilno primenjeno.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su tužbeni zahtev preko 14.000,00 dinara, do tužbom trženih 20.000,00 dinara mesečno odbili.

Od vremena donošenja prethodne izvršne isprave do odlučivanja u ovoj parnici prošlo je 12 godina, pa je pravilno na osnovu člana 164. Porodičnog zakona izveden zaključak da promenjene prilike kako na strani poverioca, tako i dužnika izdržavanja opravdavaju izmenu ranije određene obaveze tuženog dečjem izdržavanju.

Potrebe tužioca, koji je sada srednjoškolskog uzrasta i pohađa školu u drugom mestu, imajući u vidu kako izdatke za ishranu i odeću, tako i one vezane za obrazovanje i socijalizaciju, pravilno su procenjene prema prilikama porodice u kojoj on živi sa majkom, odnosno prilikama tuženog, oca koji je u obavezi da doprinosi dečjem izdržavanju.

Suprotno navodima revizije, životni standard tužioca ne može se apstrahovati od sredine u kojoj živi i mogućnosti njegovih roditelja da ga izdržavaju, pa u okolnostima konkretnog slučaja, nije se mogla prihvatiti izjavi zakonskog zastupnika maloletnog tužioca da se njegove potrebe na mesečnom nivou zadovoljavaju iznosom ne manjim od 50.000,00 dinara.

Po odredbi člana 162. stav 3. Porodičnog zakona visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete, kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. U konkretnom slučaju, ovaj imperativ je zadovoljen iznosom od 14.000,00 dinara, a svakim većim iznosom bila bi dovedena u pitanje egzistencija tuženog, imajući u vidu njegovu obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta i činjenicu da mu je supruga, sa mesečnim primanjem od 40.000,00 dinara, obolela od karcinoma i da se leči.

Sve navedene relevantne činjenice pravilno su uzete u obzir, kako je to propisano odredbama člana 160. Porodičnog zakona, te po odredbi člana 207. tog zakona odlučeno i o parničnim troškovima.

Tužilac nije postigao uspeh u postupku po reviziji, pa je njegov zahtev za naknadu troškova ovog postupka odbijen na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić