.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1263/2023
14.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Brankica Orlović, advokat iz ..., protiv tuženih „Johnson Electric“ d.o.o. Niš, čiji je punomoćnik Vladimir Krnetić, advokat iz ..., „Put inženjering“ d.o.o. Niš, čiji je punomoćnik Zoran Mitić, advokat iz ... i „Izomag MD“ d.o.o. Niš, čiji je punomoćnik Novica Stefanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3406/2022 od 30. septembra 2022. godine, u sednici veća održanoj dana 14. juna 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3406/2022 od 30. septembra 2022. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev, te stavovima drugom i trećem izreke i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3406/2022 od 30.09.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 3084/18 od 20. maja 2021. godine, u odbijajućem delu stava prvog izreke u odnosu na tuženog „Izomag MD“ doo Niš, tako što je ovaj tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznose od još 62.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, još 36.000,00 dinara za pretrpljeni strah i još 134.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, dok je tužbeni zahtev za isplatu većih od dosuđenih a do traženih iznosa od 300.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, od 200.000,00 dinara za pretrpljeni strah i od 700.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.05.2021. godine do isplate odbijen kao neosnovan. Preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke, u odnosu na tužene „Put inženjering“ doo Niš i „Johonson Electric“ doo Niš, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu ovi tuženi solidarno nadoknade nematerijalnu štetu u iznosu od 208.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, u iznosu od 144.000,00 dinara za pretrpljeni strah i u iznosu od 496.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20. maja 2021. godine, kao i materijalnu štetu u iznosu od 2.742,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20. novembra 2018. godine do isplate. Preinačena je odluka o parničnim troškovima, tako što je tuženi „Izomag MD“ doo Niš, obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 360.783,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima postupka do isplate, a tužilac obavezan da tuženima „Johonson Electric“ doo Niš i „Put inženjering“ doo Niš, naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od po 285.535,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odbijajućem delu stava prvog, te stavova drugog i trećeg izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi „Put inženjering“ doo Niš je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu u pobijanom delu u skladu sa odredebama članova 403. stav 2. tačka 2. i 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11...18/20), Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, ali je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.
Prema činjeničnom utvrđenju na kome je zasnovana pobijana presuda tužilac (rođen 1981. godine), je bio zaposlen kod tuženog „Izomag MD“ doo Niš na određeno vreme, na poslovima ... . Predmetna šteta posledica je pada tužioca kroz neobezbeđen otvor, dimenzija 2,10 h 1,6 metara na ravnom krovu, sa visine 10,20 m, na kome je poslodavac tužioca, kao podizvođač radova izvodio radove polaganja hidroizolacione membrane na gradilištu. Investitor radova bio je prvotuženi „Johnson Electric“ doo Niš, a glavni izvođač radova drugotuženi „Put inženjering“ doo Niš.
Prvostepeni sud je stanovišta da su sva tri tužena lica solidarno odgovorna tužiocu za štetu koja je posledica pada, kao zaposlenom trećetuženog po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz članova 173. i 174. ZOO. Sa polazištem na konstataciju u zapisniku o inspekcijskom nadzoru utvrđuje da Planom preventivnih mera nisu bili obuhvaćeni radovi na krovu, da je poslove bezbednosti i zdravlja na radu obavljalo pravno lice sa licencom „Ekokom“ doo Niš, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka da je do povrede na radu tužioca došlo zbog propusta u planiranju, organizovanju i izvođenju radova na gradilištu. Sa druge strane, tužilac je znao da nije vezan i da su otvori na krovu neobeleženi, te je imao mogućnost da odbije da radi u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 1. Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, pa njegove propuste prvostepeni sud po odredbama člana 192. i 205. ZOO ceni sa 20%, za koji deo umanjuje pune iznose odmerene naknade sporne štete.
Drugostepeni sud odbija tužbeni zahtev u odnosu na tuženog investitora (naručioca) „Johnson Electric“ doo Niš, te izvođača „Put inženjering“ doo Niš, nalazeći da ne postoji osnov njihove odgovornosti ni po osnovu krivice, ni po osnovu vršenja opasne delatnosti ili korišćenja opasne stvari, pošto tužilac nije ni u kakvom pravnom odnosu sa ovim tuženim licima. Ocenjuje doprinos tužioca nastanku štete sa 10% , pa odlučuje o tužbenom zahtevu, tako što za ovaj deo spram odgovornosti tužioca tužbeni zahtev odbija kao neosnovan.
Stanovište drugostepenog suda o odsustvu deliktne građanske odgovornosti tuženih „Johnson Electric“ doo Niš i „Put inženjering“ doo Niš, nema utemeljenje u materijalnom pravu, pošto odredba člana 207. ZOO izričito propisuje da su naručilac (investitor) i izvođač radova na nepokretnosti solidarno odgovorni trećem licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvođenjem tih radova. Navedeno zakonodavno rešenje predviđeno je upravo u svrhu zaštite trećih lica od vanugovorne odgovornosti za štetu, koja svoj osnov u konkretnom slučaju ima u realizovanom riziku obavljanja opasne delatnosti po odredbama članova 173. i 174. ZOO.
Osim toga, drugostepeni sud je propustio da navede razloge za izmenu procene doprinosa tužioca nastanku štete, a imajući u vidu utvrđene činjenice koje je prvostpeni sud uzeo za podlogu svoje odluke i na tako utvrđene činjenice primenio materijalnopravne odredbe članova 192. i 205. ZOO.
U ponovljenom postupku drugostepeni sud će, imajući u vidu propuste na koje je napred ukazano, nedvosmisleno utvrditi činjenice sadržine Plana preventivnih mera i razloga zbog kojih radovi na krovu na izolaciji nisu obuhvaćeni ovim planom, da li su pravila građevinske struke nalagala davanje instrukcija zaposlenima o načinu obavljanja hidroizolacionih radova kada otvori na visini nisu obezbeđeni, da li je tužiocu bilo ko od nadređenih pre izvođenja radova dao instrukcije o načinu kretanja po podlozi, na koji način su se u konkretnim okolnostima zaposleni mogli obezbediti od pada po propisima o zaštiti na radu, u kom položaju i koji posao je tužilac obavljao pre pada i da li je mogao da vidi otvor, pa će na osnovu tako utvrđenih činjenica biti u prilici da izvrši procenu pravilnosti zaključka prvostepenog suda o postojanju i obimu doprinosa tužioca nastanku štete.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
