.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 729/2023
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“, sa sedištem u Novom Sadu, koga zastupa Žarko Radanov, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 376/22 od 07.09.2022. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 376/22 od 07.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 376/22 od 07.09.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1774/2020 od 06.12.2021. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi je obavezan da tužiocu na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od jula 2017. godine do avgusta 2020. godine isplati ukupno 18.152,97 dinara, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže određeni u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene mesečne iznose manje isplaćene osnovne zarade počev od 05-og do 06-og u mesecu. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od jula 2017. godine do avgusta 2020. godine isplati ukupno 920.655,23 dinara, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže određeni u četvrtom izreke. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 376/22 od 07.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu i delu odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Pobijana presuda je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u pogledu primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, broj 116/14, u primeni od 01.11.2014. godine), a imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva isplata zbog obračuna zarade tužiocu u periodu važenja navedenog Zakona. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Tužba radi isplate podneta je 20.08.2020. godine, a podneskom od 29.11.2021. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 920.655,23 dinara, što je protivvrednost 7.829,94 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 117,5814 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
U skladu sa iznetim, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili potrebni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
