Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je izjavio tuženi AA zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse, određeno ne ukazujući na postojanje drugačije sudske prakse. Zajedničku reviziju, takođe zbog pogrešne primene materijalnog prava, izjavili su i ostali tuženi, pozivom na član 404. ZPP čiju primenu su predložili, smatrajući da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i potreba tumačenja prava.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ispitujući ispunjenost uslova za ocenu o dozvoljenosti revizija u smislu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je zaključio da revizije tuženih nisu izuzetno dozvoljene.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom je utvrđena ništavost ugovora zaključenog 17.10.1991. godine između Kućnog saveta stambene zgrade i prvotuženog AA i odlučeno o obavezi tuženog da se iseli i stan preda tužiocu, kao aktivno legitimisanom da to zahteva. Zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva, sa polazištem na oceni o ništavosti ugovora od 17.10.1991.godine, kojim je ugovoreno da AA obavlja nastojničke poslove u zgradi bez ikakve naknade, a da koristi stan broj 1 na drugom ulazu, koji je imao funkciju službenog - domarskog stana, kojim se nije moglo raspolagati takvim pravnim poslom, preduzetim od strane Kućnog saveta stambene zgrade, kao i o ovlašćenju tužioca da zahteva iseljenje i predaju poseda, zasnovani su na činjeničnim i pravnim razlozima datim od strane nižestepenih sudova, koje je nepotrebno ponavljati.

Imajući u vidu status stana kao nastojničkog i stanje upisa prava na njemu, razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u revizijama, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani. U revizijama se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizije nisu dozvoljene ni kao redovne.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.11.2011. godine. Utvrđena vrednost predmeta spora iznosi 3.613.350,00 dinara, što odgovara dinarskoj protivvrednosti 35.317 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu čija vrednost ne prelazi cenzus propisan odredbom člana 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud ocenio da su revizije tuženih nedozvoljene.

U skladu sa iznetim, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić