Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 338/23 od 05.04.2023.godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Ivana Spasojevića, a presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.138/22 od 07.10.2022.godine potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Ivan Spasojević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 14. stav 2. u vezi člana 28. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, ili da preinači navedene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe. Iako formalno ne označava, iz samog zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u konkretnom slučaju postoji osnov za isključenje protivpravnosti, odnosno da je okrivljeni krivično delo izvršio u neotklonjivoj pravnoj zabludi, s obzirom da je mislio da se oštećena nalazi u teškom zdravstvenom stanju, da joj je potrebna hitna medicinska pomoć jer umire, zbog čega je istu i odvezao do bolnice pod dejstvom alkohola. U prilog navedenom, branilac ističe da okrivljeni nije lekar, da nije sam mogao da proceni u kakvom se tačno zdravstvenom stanju nalazi oštećena, kao i da je primio više poziva da oštećenu odveze u bolnicu, jer je jedini znao gde se nalazi njena kuća, pa su samim tim neosnovani zaključci nižestepenih sudova da ne postoji osnov za isključenje protivpravnosti, jer nije objektivno postojala potreba za hitnim prevozom oštećene do bolnice. Po oceni branioca, čak i primenom nehatne stvarne zablude, sud bi morao da primeni nehatni oblik dela, a time i drugačiju odluku o krivičnoj sankciji. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo.

Odredbom člana 289. stav 1. KZ je propisano da učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 297. stav 1. KZ je propisano da ako je usled dela iz člana 289. stav 1. KZ nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta većih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

U izreci pobijane presude Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.138/22 od 07.10.2022.godine je navedeno da se okrivljeni AA „dana ...2021, godine oko 23:15 časova, u ..., u stanju bitno smanjene uračunljivosti, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa iz člana 35. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, člana 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 182. stav 5. tačka 3) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost telo ljudi, pa je usled toga kod drugog nastupila teška telesna povreda, na taj način što je kao vozač putničkog vozila marke Reno tip ..., reg.oznaka ... prilikom kretanja ulicom ..., iz pravca sela ... ka ..., pri čemu je vozilom upravljao pod dejstvom alkohola, jer je u krvi imao 1.99 promila alkohola, pri kojoj alkoholemiji je izgubio kontrolu nad vozilom i skrenuo u desnu stranu u pravcu kretanja, iako je bio dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje, da s obzirom na uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti, a takođe je vozilom upravljao sa probnom vozačkom dozvolom u periodu kada to nije dozvoljeno (od 23:00 do 06:00 časova), pri čemu je bio svestan da time može prouzrokovati saobraćajnu nezgodu, pa je na to pristao, olako držeći da teža posledica neće nastupiti, kada je svojim vozilom usled sletanja sa kolovoza udesno njegovo vozilo počelo da se rotira, odnosno da se okreće po putu, gde je udario u jednu svetiljku ulične rasvete i to svojim vozačevim vratima, kojom prilikom su putnici u njegovom vozilu zadobili teške telesne povrede i to: oštećena BB koja je sedela na zadnjem sedištu prelome levih poprečnih nastavaka kičmenih pršljenova L2, LZ i L4, a oštećeni VV koji je sedeo na mestu suvozača nagnječinu u predelu grudnog koša sa prelomima trećeg i četvrtog rebra, sa probojem plućnog parenhima i pneumotoraksom, pri čemu je okrivljeni bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“, čime je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni na opisani način kao učesnik u saobraćaju, u stanju bitno smanjene uračunljivosti i svestan da je njegovo delo zabranjeno, upravljajući putničkim motornim vozilom, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije se pridržavao saobraćajnih propisa iz člana 35. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, člana 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 182. stav 5. tačka 3) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost telo ljudi, pa je usled toga kod drugog nastupila teška telesna povreda, pa su na taj način navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Samim tim, navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić