Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 256/23 od 10.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Veljkovića i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K. br. 1365/21 od 24.10.2022. godine je potvrđena.

Zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Mihajlo Savić, navodeći pri tom da pobija samo drugostepenu presudu, s tim što iz zahteva proizilazi da pobija obe pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, drugostepenu odluku ukine tako da odbije zahtev Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu za opoziv uslovne osude Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. br. 887/19 od 17.10.2019. godine, a u preostalom delu predmet vrati drugostepenom sudu radi ponovnog odlučivanja po žalbi. Predložio je da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, s obzirom da su iste donete suprotno odredbi člana 70. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ).

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. br. 887/19 od 17.10.2019. godine, kojom je okrivljeni zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ oglašen krivim i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, postala pravnosnažna 03.12.2019. godine.

Odredbom člana 65. stav 1. KZ propisano je da uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo.

Odredbom člana 70. stav 1. KZ propisano je da se uslovna osuda može opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osuđeni u tom vremenu učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljeni u vreme proveravanja učinio krivično delo, tačnije dana 08.01.2021. godine, što je presudom utvrđeno 24.10.2022. godine, a zatim da je rok proveravanja iz uslovne osude po presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. br. 887/19 od 17.10.2019. godine (pravnosnažna 03.12.2019. godine) istekao 03.12.2021. godine, to Viši sud u Beogradu nije mogao nakon godinu dana od isteka roka proveravanja, odnosno nakon 03.12.2022. godine opozvati uslovnu osudu i odrediti izvršenje utvrđene kazne zatvora okrivljenom AA.

Kako je Viši sud u Beogradu pobijanu presudu Kž1 256/23 od 10.04.2023. godine, doneo dakle nakon isteka roka za opoziv uslovne osude okrivljenom, to je postupajući na ovaj način učinio povredu odredbe člana 70. stav 1. u vezi člana 65. stav 1. KZ, odnosno povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić