Navedenom presudom određeno je da troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 403.539,09 dinara padaju na teret budžetskih sredstava suda, s tim da se iznos 161.750,00 dinara isplati punomoćniku oštećenog BB, advokatu Aleksandri Zlatić, iznos od 48.000,00 dinara isplati punomoćniku oštećenog VV, advokatu Goranu Brankoviću, a punomoćniku oštećenog GG, advokatu Branku Ivkoviću isplati iznos od 72.000,00 dinara, sve u roku od 60 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Istom presudom oštećeni BB i VV su upućeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kžm1 15/23 od 27.06.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca maloletne sada punoletne AA, advokata Radoslava Tadića, pa je presuda Višeg suda u Valjevu Km br 5/23 od 30.03.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac maloletne sada punoletne AA, advokat Radoslav Tadić, zbog povrede zakona iz člana 438. tačka 2) ZKP, a iz sadržine zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog povreda člana 460. i 440. ZKP, s predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi branioca protiv prvostepene presude, a da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca maloletne sada punoletne AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac maloletne sada punoletne AA navodi da je u izreci presude navedeno da je maloletna sada punoletna krivično delo učinila i sa eventualnim umišljajem i iz nehata kao oblicima vinosti, odnosno da je u odnosu na pojedine odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima postupala sa eventualnim umišljajem, a da je postupajući suprotno drugim odredbama istog zakona postupala iz nehata, pa kako u pobijanim presudama nije opredeljen oblik vinosti prilikom izvršenja krivičnog dela za koje je oglašena krivom, učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 297. stav 2. KZ propisano je da ako je usled dela iz člana 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. st. 1, 3. i 4. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 12 godina.

Odredbom člana 289. stav 1. KZ propisano je da učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 27. KZ propisano je da kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica, zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta kazna se može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je maloletna sada punoletna AA, u vreme i na mestu bliže opisano u izreci te presude, sposobna da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svesna zabranjenosti svoga dela, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, ugrozila javni saobraćaj i dovela u opasnost život i telo ljudi upravljajući putničkim motornim vozilom... postupajuću protivno odredbi člana 182. stav 5. tač. 1. i 5., stav 6. i stav 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je kao vozač sa probnom dozvolom „B“ kategorije upravljala brzinom 90% većom od dozvoljene... bez nadzora lica koje se nalazi u tom vozilu, a koje ima važeću vozačku dozvolu za upravljanje vozilom „B“ kategorije u trajanju od najmanje 5 godina, prevozeći u vozilu više od tri lica, usled čega je bila svesna da upravljajući vozilom na napred navedeni način može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život drugih lica na šta je pristala... pa je krećući se putem iz smera ... – ... postupila protivno odredbi člana 42. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer brzinu kretanja svog vozila nije prilagodila osobinama i stanju puta – vlažnom, klizavom i delimično blagom istalasanom kolovozu, noćnim uslovima vožnje, bez funkcionalne javne rasvete i blagoj krivini udesno u smeru kretanja vozila kojim je upravljala i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može da blagovremeno zaustavi pred svakom preprekom, koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja... pa je pri izlasku iz blage krivine udesno, krećući se brzinom od 108km/h koja je veća od dozvoljene brzine za 80km/h izgubila kontrolu nad vozilom, prešla u kolovoznu traku namenjenu za kretanje vozila u suprotnom pravcu, i sletela u kanal sa leve strane puta u pravcu kretanja vozila kojim je upravljala, gde je prednjim levim delom vozila udarila u zemljanu kosinu putnog kanala, nakon čega je došlo do bočnog klizanja i prevrtanja vozila po kanalu, po vertikalnoj ravni duž uzdužne ose i zaustavljanja istog u kanalu na krov vozila, kada je iz vozila ispao oštećeni, sada pok. maloletni DD, koji se nalazio na zadnjem sedištu vozila, koji je odbačen uz levu stranu kanala koji se prostire uz put, kojom prilikom je kod njega nastupila smrt na licu mesta... dok su saputnici koji su se nalazili na zadnjem sedištu ošt. GG i ošt. VV zadobili teške i lake telesne povrede, a oštećeni ĐĐ tešku telesnu povredu, pri čemu je maloletna sada punoletna AA bila svesna da usled ovakvog postupanja kod drugog može nastupiti smrtna posledica i teške telesne povrede, ali je olako držala da do tih posledica neće doći ili da će iste moći da spreči.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je maloletna sada punoletna AA postupala sa umišljajem u odnosu na radnje izvršenja krivičnog dela koje se sastoje u tome da je bila svesna da upravljajući vozilom brzinom većom od 90% od brzine koja je dozvoljena, ne prilagođavajući brzinu osobinama i stanju puta kojim se kretala i bez nadzora lica koje se nalazi u tom vozilu i koje ima važeću vozačku dozvolu za upravljanje vozilom „B“ kategorije najmanje 5 godina i prevozeći u vozilu više od tri lica, može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život drugih lica, na šta je pristala, dok je, u odnosu na nastupele posledice-smrt pokojnog maloletnog DD i teške telesne povrede oštećenih GG, VV i ĐĐ, postupala iz nehata – bila je svesna da usled njenog postupanja kod drugog može nastupiti smrtna posledica i teške telesne povrede, ali je olako držala da do tih posledica neće doći ili da će iste moći sprečiti.

Postojanje krivičnog dela iz člana 297. stav 2. KZ, za koje je maloletna sada punoletna AA oglašena krivom u ovom krivičnom postupku, moguće je isključivo ukoliko učinilac u odnosu na težu posledicu postupa iz nehata, jer bi u suprotnom (postupanjem sa umišljajem) postojalo drugo krivično delo – ubistvo, teške telesne povrede (član 27. KZ), pa stoga i sticaj krivičnih dela, dok sa druge strane, osnovno krivično delo iz člana 289. stav 1. KZ može biti učinjeno i sa umišljajem i iz nehata.

Iz navedenih razloga, s obzirom da je okrivljena u odnosu na osnovno krivično delo postupala sa umišljajem, dok je u odnosu na težu posledicu postupala iz nehata, kako je to pravilno u prvostepenoj presudi navedeno, po nalaženju Vrhovnog suda, pobijane presude nisu donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletne sada punoletne AA ukazuje.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da iz nalaza i mišljenja veštaka proizilazi da postupanje maloletne sada punoletne AA suprotno odredbi člana 182. stav 5. tačka 1. i tačka 5. stav 6. i stav 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije u bilo kakvoj uzročnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode, kao i da je sve radnje koje je okrivljena preduzela kritičnom prilikom ona učinila iz nehata kao oblikom vinosti. Na napred navedeni način po nalaženju Vrhovnog suda, zahtevom se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi (član 440. ZKP), što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac maloletne sada punoletne AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da odlučujući po žalbi drugostepeni sud nije obrazložio zbog čega su žalbeni navodi neosnovani, a u svojoj presudi je izneo paušalne i nerazumljive razloge, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP. Po nalaženju Vrhovnog suda, povreda člana 460. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev i u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić