Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 697/21 od 24.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u delu stava četvrtog izreke kojim je obavezan tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća mesečno iznos od 30.000,00 dinara počev od 15.09.2021. godine, na način bliže opisan u tom delu izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća mesečno iznos od još 10.000,00 dinara, počev od 15.09.2021. godine, na način bliže opisan u tom delu izreke. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima šestom i osmom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa neblagovremenom dopunom.

Tuženi-protivtužilac je podneo odgovor na reviziju tužilje-protivtužene, sa zahtevom za naknadu troškova za sastav odgovora.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi člana 208. PZ Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe neosnovano s sadržinom revizije ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka je zaključen ...2016. godine u ... . Tokom trajanja bračne zajednice rođena je njihova ćerka VV (...2017. godine). Zbog ozbiljno i trajno poremećenih odnosa među parničnim strankama njihova zajednica života prekinuta je u januaru 2019. godine. Privremenom merom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 520/19 od 13.10.2020. godine, tuženi- protivtužilac je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta mesečno plaća iznos od 40.000,00 dinara. Tužilja (rođena 1977. godine) zaposlena je u Javnom preduzeću „GG“ na radnom mestu direktora za ... i ostvaruje mesečnu zaradu od 183.000,00 dinara. Živi sa maloletnim detetom u stanu od 60m² koji je u vlasništvu tuženog-protivtužioca u kom su živeli zajedno do prestanka zajednice života. Nema nepokretnosti u svom vlasništvu, dok na nepokretnostima iza smrti njenog oca još nije sproveden ostavinski postupak, a učesnici će pored nje biti njen rođeni brat i majka. Tuženi ( rođen 1976.godine) je zaposlen u preduzeću „DD“ d.o.o. gde kao direktor ostvaruje mesečne prihode u iznosu od 196.000,00 dinara. Vlasnik je stana površine 60m² u ... i nema drugih nepokretnosti u svom vlasništvu. Ima ušteđevinu od 6.000 evra na deviznom računu u „Banca Intesa“. Živi u stanu svojih roditelja, a plaća mesečnu zakupninu od 350 evra za stan u kome povremeno borave njegovi roditelji (kada dođu iz vikendice). Vozi službeni automobil. Komunalni troškovi domaćinstva zakonske zastupnice maloletnog deteta i tuženog utvrđeni su mesečnim iznosima navedenim u nižestepenim presudama. Parnične stranke nemaju druge zakonske obaveze izdražavanja. Maloletna VV starosti četiri godine, ide u vrtić „ĐĐ“ i pohađa više vannastavnih aktivnosti (časove engleskog jezika, časove klavira i jahanja). Utvrđeno je da mesečne potrebe za maloletnu VViznose 80.000,00 dinara i odnose se na ishranu, odevanje, sredstva za ličnu higijenu i pohađanje časova engleskog jezika, kao i raznih društvenih aktivnosti (odlazak u muzeje, klizanje, jahanje). Sud je osim o potrebama maloletnog deteta i mogućnostima roditelja da stiču zaradu vodio računa o minimalnoj sumi izdržavanja u smislu člana 160. stav 4. Porodičnog zakona.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe članova 154., 160., 161. i 162. Porodičnog zakona (PZ), našao da se potrebe maloletne VV, kao deteta uzrasta 4 godine, mogu zadovoljiti mesečnim iznosom od 80.000,00 dinara i procenio da je tuženi kao otac u mogućnosti da doprinosi njenom izdržavanju mesečnim iznosom od 40.000,00 dinara, počev od 15.09.2021. godine ( koliko je već doprinosio po rešenju o privremenoj meri), dok je preko ovog iznosa, a do tužbom zahtevanog iznosa od 500 evra mesečno, odbio tužbeni zahtev. Prema stanovištu prvostepenog suda, dosuđenim iznosom na ime izdržavanja obezbeđuje se podmirenje potreba malolenog deteta i osigurava isti standard koji imaju njeni roditelji.

Pobijenom drugostepenom presudom ocenjeno je da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz odredbe člana 160. i 162. Porodičnog zakona (PZ) prilikom odlučivanja o visini mesečnog iznosa izdržavanja, pa je preinačena prvostepena presuda smanjenjem iznosa doprinosa izdržavanju na 30.000,00 dinara mesečno, sa obrazloženjem da će se tim iznosom zadovoljiti potreba maloletnog deteta, pri čemu egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja nije ugrožena jer su se njegovi prihodi u poslednje dve godine znatno smanjili, dok ostala sredstva potrebna za izdržavanje deteta treba da obezbedi majka, ne samo novcem, nego i staranjem o detetu.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbi članova 160. i 162. PZ, prilikom ocene visine doprinosa tuženog u izdržavanju mal. ćerke uzrasta od četiri godine.

Prema odredbi člana 68. Porodičnog zakona-PZ („Službeni glasnik RS“, broj 18/05...6/15) pravo je ali i dužnost roditelja da se staraju o deci, dok prema članu 154. stav 1. istog zakona dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja kako to propisuje član 160. stav 2. istog zakona, dok mogućnost roditelja, kao dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegovih ličnih potreba, ali i obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (član 160. stav 3. PZ).

Neosnovani su navodi revizije tužilje-protivtužene da sud nije vodio računa o najboljem interesu maloletnog deteta i da je nepravilno primenio materijalno pravo iz odredbe člana 162. stav 3. PZ odmerivši pobijenom presudom doprinos tuženog-protivtužioca u izdržavanju maloletne ćerke. Naime, drugostepeni sud je polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja primenom odredbe članova 154. stav 1. i 160. do 162. PZ i rukovodeći se najboljim interesom deteta saglasno članovima 6. i 266. PZ, obavezao tuženog-protivtužioca da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća iznos od 30.000,00 dinara mesečno zbog čega je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do 40.000,00 dinara (za iznos od još 10.000,00 dinara) odbio kao neosnovan.

Naime, mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja da doprinosi izdržavanju detata su pravilno procenjene, imajući u vidu da su u momentu presuđenja prihodi tuženog znatno smanjeni u odnosu na vreme kada je privremenom merom obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. deteta mesečno plaća iznos od 40.000,00 dinara. Naime, utvrđeno je da su se prihodi tuženog u poslednje dve godine znatno smanjili, pa je mesečna zarada tužilje-protivtužene neznatno niža u odnosu na iznos mesečne zarade tuženog-protivtužioca. Po oceni Vrhovnog suda, dosuđeni iznos izdržavanja u skladu je sa utvrđenim realnim mogućnostima tuženog-protivtužioca i njegovim životnim standardom i uz doprinos tužilje-protivtužene kao majke dovoljan je da se zadovolje sve potrebe maloletnog deteta stranaka predškolskog uzrasta. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpun razvoj maloletnog deteta na njenom sadašnjem uzrastu. Imajući u vidu da oba roditelja treba da doprinose izdržavanju maloletnog deteta, preostala sredstva za izdržavanje mal. VV će obezbeđivati tužilja-protivtužene kao zakonska zastupnica koja se brine o njoj, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u njenu negu i podizanje. S toga je pravilno drugostepenom presudom odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara mesečno na ime izdržavanja, za iznos od još 10.000,00 dinara mesečno kao previsoko postavljen, s obzirom na uzrast i utvrđene potrebe maloletnog detata kao poverioca izdržavanja i materijalne mogućnosti tuženog-protivtužioca kao dužnika izdržavanja.

Ukazivanje u reviziji da su tuženom kao direktoru prihodi u poslednje dve godine povećani, a ne smanjeni i da je njegov životni standard veći od utvrđenog nema uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, jer se ovim revizijskim navodima ustvari osporava utvrđeno činjenično stanje i isti nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji u porodičnom sporu za izdržavanje. Promenjene okolnosti na strani dužnika izdržavanja nakon presuđenja u ovoj parnici mogu eventualno biti od uticaja na izmenu odluke o visini izdržavanja u novoj parnici.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan, jer isti nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP. Na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić