Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Miloš Radojević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i s tim u vezi navodi da je nižestepenim presudama prekoračena optužba jer je prvostepeni sud u izreku presude uneo reči „uvredila“ i element krivice „čije izvršenje je htela“, iako to nije bilo sadržano u činjeničnom opisu radnje izvršenja u optužnom aktu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, po oceni Vrhovnog suda nisu osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenu AA, i na isto krivično delo - uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni objektivni, a ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenu bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta – privatne tužbe.

U dispozitivu optužnog akta – privatne tužbe privatne tužilje BB navedeno je da je okrivljena dana 05.08.2020. godine na posedu privatne tužilje BB, privatnu tužilju vređala rečima da je lopov, muljator, lažov, prevarant i zmija, reči koje škode časti i ugledu privatne tužilje, te da je postupala u uračunljivom stanju, svesna svoga dela i nastupanja zabranjene posledice, koju zabranjenu posledicu je i htela.

Izrekom prvostepene presude okrivljena AA oglašena je krivom što je dana 05.08.2020. godine, u selu ..., na kapiji svog dvorišta gde je došla privatna tužilja BB, uvredila privatnu tužilju rečima da je lopov, muljator i prevarant, koja škodi časti i ugledu privatne tužilje, u uračunljivom stanju, svesna svog dela, čije je izvršenje htela, te svesna zabranjenosti svoga dela.

Iz navedenog jasno proizilazi da i pored neznatnih izmena koje su izvršene u izreci pravnosnažne presude u odnosu na dispozitiv optužnog akta, identitet između optužnog akta i presude nije povređen ni u pogledu subjektivnog odnosa okirivljene prema izvršenom delu, ni u pogledu objektivnih obeležja krivičnog dela, pri čemu je činjenični opis dela u izreci ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje na prekoračenje optužbe i učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Pored toga, u podnetom zahtevu ističe se i da u konkretnom slučaju „očigledno nedostaje jedan od bitnih elemenata krivičnog dela iz člana 170. stav 1. KZ, odnosno nedostaje radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela (uvredio), a pored toga i umišljaj, odnosno da je okrivljena htela izvršenja krivičnog dela“, na koji način je prema navodima zahtev pravnosnažnom presudom učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, ni ovi navodi zahteva nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, obzirom da izreka prvostepene presude sadrži sve objektivne i subjektivne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, jer je jasno navedeno da je rečima opisanim u izreci, a koje škode časti i ugledu privatne tužilje, uvredila privatnu tužilju, pri čemu je bila u uračunljivom stanju, svesna svog dela i njegove zabranjenosti, te čije izvršenje je htela. Stoga su navodi zahteva i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude i podneti zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić