Navedenom presudom na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni BB i VV upućeni su da imovinskopravni zahtev mogu ostvarivati u parničnom postupku.

Istom presudom na osnovu člana 264. u vezi 261. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i da plati Osnovnom sudu u Kragujevcu paušalni iznos od 10.000,00 dinara, da plati sudu iznos od 35.298,74 dinara, a Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu iznos od 23.162,09 dinara na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava suda i tužilaštva, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude i određeno, da će o visini ostalih troškova koje je okrivljeni u obavezi da snosi, sud odlučiti posebnim rešenjem, saglasno članu 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 220/23 od 05.06.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 772/21 od 10.02.2023. godine, u odnosu na ovog okrivljenog, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksanar Jovanović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a iz sadržine zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred novim sudijom, ili da pobijane presude u celini preinači i donese odluku kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje postoji samo u slučaju kada je nanošenje lake telesne povrede obuhvaćeno umišljajem okrivljenog, jer je to bitno subjektivno obeležje bez kog nema kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela, a kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u odnosu na lake telesne povrede koje su zadobili oštećeni postupao iz nehata, odnosno, kako nanošenje lakih telesnih povreda nije bilo obuhvaćeno umišljajem okrivljenog, u konkretnom slučaju u tim radnjama ne stiču se bitna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim. U zahtevu se navodi i da je ovakav stav Vrhovni kasacioni sud zauzeo u svojoj odluci Kzz 403/18 od 03.10.2018. godine, pa je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 344. stav 1. KZ propisano je da ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir kazniće se zatvorom do 3 godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela – radnja izvršenja koje se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica dela koja se može sastojati ili u značajnom ugrožavanju spokojstva građana ili u težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela (član 344. stav 2. KZ), između ostalog, postoji, kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ nekom licu nanesena laka telesna povreda. Nanošenje lake telesne povrede nekom licu kao kvalifikatorna okolnost postoji kada je ova povreda naneta nekom licu prilikom vršenja nasilničkog ponašanja, pri čemu nije od značaja da li je nanesena licu prema kome je nasilje bilo upravljeno ili prema nekom drugom licu (slučajni prolaznik, lice koje je pokušavalo da spreči vršenje nasilja...). Kod težeg oblika radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje, okrivljeni prema nanošenju lake telesne povrede, kao kvalifikatornom elementu, treba da postupa sa nehatom.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, proizilazi da je okrivljeni AA u odnosu na radnju izvršenja koja se sastoji u vršenju nasilja prema oštećenima BB i VV i drskom i bezobzirnom ponašanju i posledici dela, koja se sastoji u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana postupao sa direktnim umišljajem, dok je u odnosu na lake telesne povrede koje su prilikom vršenja nasilničkog ponašanja nanete oštećenima BB (nagnječina gornje usne) i VV (krvni podlivi desne bočne strane vrata) okrivljeni AA postupao iz nehata – bio je svestan da oštećenima može naneti lake telesne povrede, ali je olako držao da do toga neće doći, pa je po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju sud pravilno pravno kvalifikovao krivičnopravne radnje okrivljenog kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, obzirom da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču bitna zakonska obeležja kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela.

Ovo iz razloga jer kvalifikovano krivično delo nasilničko ponašanje podrazumeva da postupanje u grupi, kao i teško ponižavanje građana mora biti obuhvaćeno umišljajem učinioca, dok je za nanošenje lake telesne povrede (nekom licu) dovoljan nehat, jer bi u suprotnom postojalo posebno krivično delo iz člana 122. KZ i stoga sticaj krivičnih dela.

Vrhovni sud je imao u vidu navode zahteva vezane za odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz-403/2018 od 03.10.2018. godine, pa nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, s obzirom na to da je sudska praksa po ovom pitanju izmenjena kasnijim odlukama ovog suda

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kome je podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenio kao neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citiranjem zakonskog teksta iste. Međutim, branilac okrivljenog u obrazloženju navedene povrede navodi da zaštitni objekat kod ovog krivičnog dela predstavlja javni red i mir i spokojstvo građana, tj. širi krug lica koji u sebi ne ovuhvata lica prema kojima se vrši nasilje i uznemirenje građana, koje se ne može odnositi samo na jednog oštećenog, a okrivljeni je pretio samo i isključivo oštećenom BB pa se u njegovim radnjama ne stiču bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim. Po nalaženju Vrhovnog suda, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1) ZKP), dok suštinki ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, što ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, pa je zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama (član 440. ZKP), navodima da nije dokazano da je okrivljeni svojim radnjama teže remetio javni red i mir ili značajnije ugrozio spokojstvo građana, da je u ovom krivičnom postupku bilo samo pet svedoka koji su decidirano izjavili da kritičnom prilikom nije bilo ni jednog jedinog lica u zajedničkom dvorištu, da su samo čulom sluha opažali ovaj događaj, izuzev GG koja je svu krivicu svela na okrivljenog DD, a za okrivljenog AA je rekla samo da je prošao i udario jednom u vrata, bez konkretizacije broja udaraca i predmeta kojim je preduzeo tu radnju kao i da niko od svedoka nije izjavio da im je bilo prećeno od strane okrivljenog AA. Imajući u vidu da odredbom člana 485. stav 4. ZKP pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, takođe, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonisti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić