.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1091/2023
14.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Zorana Hadžića, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Sarić, advokat iz ..., protiv tuženog Javno gradsko saobraćajno preduzeće „Novi Sad“, sa sedištem u Novom Sadu, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž1 102/22 od 28.11.2022. godine, u sednici održanoj 14.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž1 102/22 od 28.11.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž1 102/22 od 28.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2094/20 od 30.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev usvaja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćenog dela zarade za period od 01.09.2018. godine do 31.12.2019. godine isplati iznos od 412,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i iznos od 123,00 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 31.07.2022. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 14.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Viši sud u Novom Sadu je, rešenjem Gž1 102/22 od 28.11.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojio žalbu tužioca i rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2094/20 od 30.09.2022. godine preinačio, tako što je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova postupka i obavezao tuženog da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 62.300,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, što predstavlja činjenično pitanje u svakom sporu.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Imajući u vidu da tužilja revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23).
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
