Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladan Pantović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ističući da su i prvostepeni i drugostepeni sud svojim presudama prekoračili optužni akt. Branilac ističe da optužni akt nije izmenjen od početka postupka do kraja glavnog pretresa, a da su i prvostepeni i drugostepeni sud u izreci svojih presuda navodili činjenice kojih nema u optužnom aktu, te postoji nesaglasnost između dispozitiva optužnog akta i izreka pobijanih presuda, odnosno nesaglasnost oko načina nanošenja povreda i predmeta kojim su povrede nanete oštećenom. Iako je drugostepeni sud preinačio prvvostepenu presudu, iz izreke presude je samo izbacio „sa leđa“, dok je u ostalom delu izreka neizmenjena.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok sud nije vezan za predloge tužilaštva u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela (stav 2. istog člana).

Po oceni Vrhovnog suda, činjeničnim opisom radnje izvršenja u izreci pravnosnažne presude sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da u činjeničnom opisu postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljeni AA (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ (objektivni identitet), a činjenični opis navedenih krivičnih dela u izreci drugostepene presude u bitnom se ne razlikuje od onog navedenog u optužnom aktu.

Drugostepeni sud je donošenjem presude Kž190/23 od 21.07.2023. godine kojom je preinačio prvostepenu presudu K439/22 od 22.03.2023.godine, iz izreke presude izostavio navode „sa leđa“ prišao oštećenom, dok je u ostalom delu činjenični opis ostao isti.

Poređenjem činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela datog u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca OJT u Novom Pazaru Kt 365/20 od 25.12.2020. godine i činjeničnog opisa iz izreke drugostepene presude Kž190/23 od 21.07.2023. godine, zaključuje se da je sud delimično izmenio opis događaja u pogledu načina izvršenja krivičnog dela.

Preciziranje načina izvršenja krivičnog dela u izreci drugostepene presude, te opisivanje činjenica o mestu gde se okrivljeni nalazio neposredno pre izvršenja krivičnog dela, koga je zatekao na ulici ispred svoje kuće i kako je bio odeven, ne predstavlja prekoračenje optužbe, odnosno na ovaj način nije povređen objektivni identitet optužbe i presude, već je postojeći opis usklađen sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, pri čemu je činjenični opis dela u izreci presude ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, u odnosu na bitne elemente krivičnog dela.

Prema tome Vrhovni sud nalazi da navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci presude, okrivljenog nije dovela u teži procesnopravni položaj, niti se radi o bitnoj izmeni činjeničnog stanja, pa nasuprot navodima zahteva, objektivni identitet između optužbe i presude nije povređen. Drugostepeni sud u izreku presude nije uneo niti iz nje izostavio činjenice i okolnosti bitne za radnju izvršenja dela, na koji način optužba nije prekoračena.

Samim tim, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić