Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA–advokat Sanja Glavonić ističe da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na uverenju PI Pančevo broj 230-23316/2019 od 18.07.2019.godine. Branilac navedeno obrazlaže time da ovo uverenje predstavlja upravnu potvrdu izdatu od strane policijske uprave koja nije u vezi sa predmetnim događajem, te iz iste ne proizilaze navodi koji se tiču ugrožavanja sigurnosti oštećene, pa je navedeni dokaz trebalo izdvojiti iz spisa predmeta.

Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 18.07.2019. godine Policijska uprava Pančevo-PI Pančevo izdala uverenje broj 230-23316/19, kojim je potvrđeno da su dana 26.06.2019.godine policijski službenici PI Pančevo upućeni na intervenciju u Pančevo, ulica ... broj .., na zahtev BB, koja je prijavila da ima problema sa komšijom. U uverenju je navedeno da je patrola policije obavila razgovor sa BB, te je u samom uverenju izneta sadržina razgovora i navedeno šta je tom prilikom BB rekla, kao i da je njen suprug VV tom prilikom potvrdio njene navode, te je navedeno da je razgovor obavljen sa AA i da je isti potvrdio iskaze BB i VV, a na kraju konstatovano da je nakon obavljenih razgovora sa akterima događaja, patrola policije iste uputila da spor oko međe reše putem suda.

Članom 288. stav 1.ZKP je propisano da policija može pozvati građane radi prikupljanja obaveštenja, a u pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva, a stavom 2. istog člana da prilikom postupanja po odredbama ovog člana policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289.ZKP.

Članom 289. stav 1. ZKP je propisano da kad policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoji osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistražnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati samo u svojstvu osumnjičenog, a u pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzzme branioca. Stavom 2. istog člana je propisano da ako policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da ga odmah pouči o pravima iz člana 68.stav 1 tačka 1) ovog zakonika i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju.

Odredbom člana 237. stav 1. ZKP je propisano da kada je u ovom zakoniku propisano da određeni dokaz ne može biti korišćen u krivičnom postupku ili da se na njemu ne može zasnovati sudska odluka, sudija za prethodni postupak će po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca doneti rešenje o izdvajanju zapisnika o ovim radnjama iz spisa odmah, a najkasnije do završetka istrage, dok je stavom 2. istog člana propisano da po pravnosnažnosti rešenja, izdvojeni zapisnici se stavljaju u poseban zapečaćeni omot i čuvaju kod sudije za prethodni postupak izdvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati niti se mogu koristiti u postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, navedeno uverenje, osim konstatacije da je policija postupala kritičnom prilikom, sadrži i navode razgovora sa licima koja su tom prilikom bila prisutna. Imajući u vidu da se radi o licima koja imaju status svedoka i okrivljenog, a da se nije radilo o saslušanju okrivljenog u smislu člana 289. ZKP, već prikupljanju informacija od građana, navedeno uverenje predstavlja nezakonit dokaz u smislu člana 237. ZKP.

Imajući navedeno u vidu, te činjenicu da je sud na glavnom pretresu pročitao ovaj izveštaj kao dokaz, a da je u obrazloženju prvostepene presude na petoj strani, drugi pasus navedeno da sud prihvata iskaz svedoka–oštećene BB, obzirom da je isti potkrepljen između ostalog i pisanim dokazom-uverenjem PI Pančevo broj 230- 23316/2019 od 18.07.2019.godine, stoje navodi zahteva branioca okrivljenog da je sud cenio sporni dokaz i svoj zaključak potkrepio dokazom na kome se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati, te da je navedeno uverenje trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, obzirom da se ovo uverenje ne može koristiti kao dokaz shodno članu 288.ZKP.

Međutim, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda. Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni sud pobijanu pravnosnažnu presudu nije zasnovao isključivo uverenju PI Pančevo broj 230-23316/2019 od 18.07.2019.godine, već su činjenice vezane za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim, utvrđene na osnovu iskaza oštećene, svedoka VV, izveštaja lekara specijaliste OB Pančevo i uverenja o zdravstvenom stanju ZB „Mladost“.

Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na uverenju PI Pančevo broj 230-23316/2019 od 18.07.2019.godine i kako je, po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, očigledno da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, iz razloga što je u izreci presude navedeno da je „okrivljeni prišao oštećenoj, rukom je uhvatio za nadlakticu leve ruke, stegao je i uneo joj se u lice“, iako član 138. stav 1. KZ u opisu obeležja bića predmetnog krivičnog dela kao radnju izvršenja ne prepoznaje fizički kontakt ili napad na oštećenog, a reči koje je okrivljeni uputio oštećenoj, po oceni branioca ne predstavljaju ozbiljnu pretnju.

Odredbom člana 138. stav 1. KZ je propisano da ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

U izreci pobijane presude Osnovnog suda u Pančevu K.br.949/21 od 31.03.2023.godine je navedeno da je okrivljeni AA „dana 26. juna 2019.godine oko 18,20 časova, u Pančevu, ul. ... br. .., pretnjom da će napasti na život i telo ugrozio sigurnost jednog lica, u stanju u kome je bio sposoban da shvati značaj svoga dela i bio sposoban da upravlja svojim postupcima, tako što je dok su oštećena BB i njen suprug VV radili u bašti istima se obratio pretećim rečima: „Ja ću vama pokazati gde je vaša bašta, nećete vi više gaziti ovde“, usled kojih upućenih reči se oštećena uplašila i uzela mobilni telefon da pozove policiju, nakon čega je optuženi njoj prišao, rukom je uhvatio za nadlakticu leve ruke, stegao je, uneo joj se u lice i rekao:„Neće on uvek biti tu da te brani!“, misleći na supruga oštećene BB, koji je u tom momentu silazio sa merdevina kako bi oštećenu odbranio, koje pretnje su kod oštećene izazvale osećanje uznemirenosti i straha, pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“, čime je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni na opisani način, pretnjom da će napasti na život i telo ugrozio sigurnost jednog lica i to oštećene BB, da je bio sposoban da shvati značaj svog dela i bio sposoban da upravlja svojim postupcima pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, pa su na taj način navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 .stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, obrazlažući takođe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić