Presudom Višeg suda u Čačku Kž1.br. 126/23 od 05.09.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Ivana Ćalovića a presuda Osnovnog suda u Čačku K.br. 156/22 od 28.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Čalović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku i suđenje, ali pred izmenjenim većem ili iste preinači i okrviljenog oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da su procesna pravila krivičnog postupka narušena, a posebno odredba člana 94. ZKP, obzirom da maloletnom oštećenom niko nije ukazao na zakonom datu mogućnost oslobađanja od dužnosti svedočenja, jer je saslušanje oštećenog, umesto sudu, povereno veštacima.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da maloletni oštećeni BB, u toku postupka nikad nije ispitan u svojstvu svedoka, odnosno nije obavljena dokazna radnja ispitivanje svedoka.

Odredbom člana 94. ZKP, na koju se branilac poziva, propisano je, koja su to lica oslobođena od dužnosti svedočenja, u toku sudskog postupka.

Imajući u vidu navedeno, a prevashodno činjenicu da maloletni oštećeni BB, nikada nije ispitan u svojstvu svedoka, kao dokazne radnje propisane odredbama ZKP, to shodno tome nije ni mogla biti primenjena odredba člana 94. ZKP. Naime, odredba člana 94. ZKP može biti primenjena samo, ukoliko se neko lice ispituje kao svedok, pred sudom ili organom postupka. Pri tome, prilikom obavljanja dokazne radnje –veštačenje, veštak ne ispituje svedoka, već postupa po naredbi o veštačenju (član 118. ZKP,) u cilju davanja nalaza i mišljenja.

Stoga Vrhovni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenino stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima u kojima iznosi sopstvenu ocenu dokaza – veštačenje Instituta za mentalno zdravlje i to u pogledu psihičkih i kognitivnih sposobnosti maloletnog oštećenog.

Pored iznetog, branilac okrviljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 460. ZKP, navodima da drugostepeni sud nije cenio sve žalbene razloge, niti je u obrazloženju odluke naveo iz kojih razloga iste nije cenio. Takođe, ovaj branilac numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 451. stav 2. i 3. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 460, 451. stav 2. i 3. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljenu.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva označava povrede zakona iz člana člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, a koje povrede zakona su, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoje označene povrede zakona.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, nemaju zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić