.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4255/2022
12.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Dušan Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Ogranak Preduzeće za izgradnju, održavanje i zaštitu puteva „Prijedor putevi B“ a.d. Prijedor, sa sedištem u Beogradu, čiji su punomoćnici Stefan Bogdanović i Miloš Gligorijević, advokati iz ..., radi isplate uvećane zarade i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2555/2021 od 15.12.2021. godine, u sednici održanoj 12.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2555/2021 od 15.12.2021. godine. ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2555/2021 od 15.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudske jedinice Vladičin Han P1 175/17 od 21.01.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćene osnovne zarade po osnovu ostvarenih sati prekovremenog rada i ugovorene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada za period od jula 2015. zaključno sa januarom 2017. godine, isplati iznose pojedinačno opredeljene ovim stavom izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na iznose iz stava prvog izreke, a po stopi na dan uplate, izvrši doplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 144.090,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2555/2021 od 15.12.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudske jedinice u Vladičinom Hanu u stavu prvom i drugom izreke i žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 132.090,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 95.500,00 dinara počev od dana izvršnosti presude do isplate, dok je deo zahteva za naknadu troškova postupka preko navedenog do iznosa od 144.090,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom, odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) - u daljem tekstu ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Radno vreme tužioca je prema ugovorima o radu zaključenim sa tuženim trebalo da iznosi 40 časova nedeljno, a tužilac je faktički radio od 7-17 časova šest dana u nedelji (u zimskom periodu od 7 do 16 časova), a nedeljom od 7-13 časova, čime je ostvario faktički rad duži od punog radnog vremena, ostvario je sate prekovremenog rada, koji nisu iskazani u obračunskim listama, niti mu je isplaćena uvećana zarada za sporni period. Tuženi ima stranačku sposobnost s obzirom na to da je registrovan kao ogranak stranog privrednog društva za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji, to jest da je u obavljanju poslova iz registrovane delatnosti u pravnom prometu nosilac prava i obaveza. O tužbenom zahtevu je odlučeno u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Stoga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 2. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za isplatu podneta je 28.06.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 424.726,50 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
