Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 132/23 od 13.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ilija Đurđević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo ili ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističući da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to nalazu i mišljenju veštaka dr Branislava Đurđeva, specijaliste neuropsihijatrije. Kao razlog, branilac okrivljenog ističe da je prilikom izrade nalaza i mišljenja sudski veštak koristio medicinsku dokumentaciju SBPB „Dr Slavoljub Bakalović“, u koju dokumentaciju je izvršio uvid kao zaposlen u bolnici, bez saglasnosti suda i samog okrivljenog. Ovo imajući u vidu da navedena dokumentacija nije deo spisa predmeta Osnovnog suda u Vršcu K 230/22, kao i da je veštačenje povereno veštaku, a ne ustanovi u kojoj je veštak zaposlen, pa je nejasno kako je sudski veštak došao do medicinske dokumentacije, a okrivljenom nije ostavljena mogućnost da se izjasni o dokazima koji su korišćeni. Pored toga, sudski veštak prilikom davanja nalaza i mišljenja nije imao u vidu ni činjenicu da je okrivljeni AA lečen u SBPB „Dr Slavoljub Bakalović“ na „S“ odeljenju, jer je otpusna lista dostavljena sudu nakon izvršenog vešačenja od strane sudskog veštaka.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, s obzirom da nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Branislava Đurđeva od 12.09.2022. godine, ni sam po sebi, a ni po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac naredbom odredio psihijatrijsko veštačenje radi utvrđivanja uračunljivosti okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i utvrđivanja da li je okrivljeni krivično delo učinio usled zavisnosti od upotrebe alkohola, da li i dalje postoji opasnost da bi usled navedene zavisnosti mogao nastaviti sa vršenjem krivičnih dela, te je za veštaka određen dr Branislav Đurđev, u skladu sa odredbom člana 113.,114. stav 1 i 2. i 117.ZKP.

Na osnovu veštačene medicinske dokumentacije iz spisa predmeta, kao i pregleda okrivljenog, veštak dr Branislav Đurđev je u skladu sa odredbom člana 128. ZKP, izneo nalaz i mišljenje.

Iz sadržine samog nalaza i mišljenja, proizlazi da je sudski veštak koristio izveštaje lekara specijalista SBPB „DR Slavoljub Bakalović“ od 28.06.2022. i 23.08.2022. godine, kao i da je izvršio uvid u medicinsku dokumentaciju Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, te obavio pregled okrivljenog dana 23.12.2013. i 12.09.2022. godine, a koja celokupna medicinska dokumentacija je dostavljena sudu u okviru nalaza i mišljenja i predstavlja sastavni deo spisa predmeta. Navodi branioca okrivljenog da je sudski veštak koristio medicinsku dokumentaciju SBPB „Dr Slavoljub Bakalović“, u koju dokumentaciju je izvršio uvid kao zaposlen u bolnici, bez saglasnosti suda, nisu osnovani, jer je sudski veštak izvršio veštačenje na osnovu naredbe javnog tužioca i na osnovu dokumentacije koja mu je bila dostupna, a koja po oceni ovog suda ima procesnopravnu vrednost i mogla je biti korišćena prilikom izrade nalaza i mišljenja veštaka u cilju obavljanja zadatka veštaka. Ova dokumentacija, kao deo nalaza sudskog veštaka je deo spisa predmeta, pa je u nju moguće izvršiti uvid, a nalaz i mišljenje veštaka su na glavnom pretresu pročitani i u tom smislu su objektivno bili dostupni okrivljenom i braniocu.

Kako je, prema tome, nalaz veštaka urađen na osnovu zakonite naredbe, te je okrivljenom i braniocu bilo moguće da se upoznaju sa nalazom i sa medicinskom dokumentacijom na osnovu koje je nalaz urađen, to ovaj dokaz – nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Branislava Đurđeva od 12.09.2022. godine, nije nezakonit dokaz.

Samim tim, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Osporavajući zakonitost navedene dokazne radnje, branilac ostalim navodima zahteva ukazuje na činjenična utvrđenja sudskog veštaka, odnosno da se prilikom nalaza sudski veštak osvrnuo samo na stanje okrivljenog u pogledu zavisnosti od alkohola ali da se nije izjašnjavao o njegovom psihičkom stanju, te osporava prihvatljivost ovakvog dokaza, a samim tim i utvrđenog činjeničnog stanja u smislu člana 440. ZKP, u čiju ocenu se ovaj sud nije upuštao s obzirom da navedena povreda zakona nije razlog zbog kog okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da sud nije doneo pravilnu odluku u pogledu krivične sankcije, te nije pravilno primenio odredbe o odmeravanju i ublažavanju krivične sankcije, s obzirom da je krivično delo okrivljeni učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, kao i da je u optužnom predlogu OJT Vršac za oba događaja od 27.05.2022. i 01.06.2022. godine, tužilac predložio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, a u konkretnoj situaciji okrivljeni je osuđen za krivično delo izvršeno dana 27.05.2022.godine i sud mu je samo za to jedno krivično delo odmerio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, suprotno predlogu tužioca.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 54. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da će sud učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajući i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Odredbom člana 420. ZKP propisano je da se presuda odnosi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržan u podnetoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a stavom 2. istog člana da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Imajući u vidu navedeno, te da iz spisa proizlazi da je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u vezi člana 61. KZ, a da je osuđen za samo jednu radnju odnosno krivično delo iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, kao i da sud nije vezan predlogom tužioca za visinu krivične sankcije koju će izreći okrivljenom prilikom donošenja osuđujuće presude, to se neosnovano podnetim zahtevom branioca okrivljenog ističe da je sud pogrešno primenio odredbu člana 54. KZ prilikom odmeravanja kazne okrivljenom.

Osim toga u ovom delu zahteva, branilac ističe i pogrešnu odluku o meri bezbednosti, navodeći povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok u suštini odluku osporava navodima da se okrivljeni u međuvremenu lečio, da mu navedena mera nije potrebna, na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, a koja povreda, ne predstavlja zakonski razlog zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog koje je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva, ali ne navodi u čemu se sastoje navedene povrede već suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, ističući iskaze svedoka, odbranu okrivljenog i druge izvedene dokaze, te na osnovu sopstvene ocene dokaza zaključuje da su pogrešno ocenjeni dokazi i da je u konkretnom slučaju trebalo okrivljenog osuditi samo za prekršaj. Kako iz iznetih navoda proizlazi osporavavanje pobijanih odluka iz razloga propisanih odredbom člana 440. ZKP, to se ovaj sud nije upuštao u njihovu ocenu, s obzirom da navedena povreda zakona nije razlog zbog kog okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Đurđevića, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić