Okrivljeni je obavezan i da oštećenom BB naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud doneti posebno rešenje, a oštećeni je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 br.98/23 (2020) od 19.09.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Ivana Stefanovića, a presuda Osnovnog suda u Požarevcu K br.385/22 od 31.07.2023. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Stefanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Požarevcu Kž1 br.98/23 (2020) od 19.09.2023. godine, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi i protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu K br.385/22 od 31.07.2023. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ne navodeći predlog, s tim što iz obrazloženja proizilazi da predlaže da se pobijane presude ukinu ili preinače.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan saržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da pretnja koja je opisana u izreci pobijane presude nije podobna da dovede do zabranjene posledice koja se sastoji u ugrožavanju sigurnosti, obzirom da u konkretnom slučaju ne postoji neposredna, ni ozbiljna, a ni direktna, niti individualno određena pretnja koja se odnosi na napad na život i telesni integritet oštećenog, te koja je kao takva kod oštećenog objektivno mogla izazvati osećaj straha i životne ugroženosti, uz zaključak da samim tim ne postoji ni radnja izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. ZKP, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica i da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tom je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Ozbiljnost pretnje ocenjuje se prema tome da li je objektivno mogla stvoriti utisak da će biti realizovana, odnosno da li je oštećeni imao osnova da poveruje da će pretnja biti ostvarena, pri čemu nije od značaja okolnost da li je upućena direktno oštećenom, ili posredno.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni je kritičnom prilikom, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, te svestan svoga dela pri čemu je hteo njegovo izvršenje, svestan zabranjenosti svoga dela, ugrozio sigurnost oštećenog pretnjom da će napasti na njegov život i telo, tako što je neposredno, po završetku organizovane manifestacije „izložba pasa“, na kojoj je učestvovalo više takmičara, nezadovoljan ocenjivanjem pasa i dodeljenim nagradama, oštećenom BB pred drugim licima, sa udaljenosti od 20 metara, doviknuo: „Onom malom iz ... ću je..ti mater, samo da ga sretnem van ringa, polomiću ga, zapamtiće me, neće mu pomoći ni spasiti ga ni VV, ni lezbače“, koju pretnju je oštećeni čuo, i koja kod njega izazvala osećaj straha i ugroženosti.

Po oceni ovoga suda, ovako upućena pretnja oštećenom je, suprotno navodima izloženim u zahtevu, podobna da stvori osećaj ugroženosti kod oštećenog, te se u radnjama okrivljenog očigledno stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, zbog kog je pobijanim presudama oglašen krivim.

Stoga su neosnovani navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da u radnjama okrivljenog nema elemenata predmetnog krivičnog dela, te da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da u konkretnom slučaju prvostepena presuda nije dostavljena ni braniocu, a ni okrivljenom, već im je dostava presude izvršena preko oglasne table suda dana 10.08.2023. godine, što je nezakonito, a kojim navodima se ukazuje na povredu odredaba člana 243. stav 6. ZKP.

Takođe, u zahtevu se navodi da prvostepeni sud nije izveo dokaze koje je odbrana predložila u toku postupka, jer nije saslušao predložene svedoke – očevice događaja, kojim navodima se ukazuje na povredu odredaba člana 395. ZKP.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u uvodu zahteva samo formalno označava povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju uopšte ne navodi u čemu se ove povrede zakona sastoje, te činjenicu da prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je po oceni ovoga suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu valjalo odbaciti jer nema zakonom propisan sadržaj (član 484. ZKP).

Sa svega izloženog na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić