Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Marjanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., sa boravištem u ..., VV iz ..., GG iz sela ... i DD iz ..., sa boravištem u ..., čiji je zajednički punomoćnik Rade Milenković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 347/2021 od 19.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 23.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 347/2021 od 19.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 7929/10 od 03.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja, po osnovu posebne imovine, isključivi vlasnik pokretnih stvari bliže navedenih u ovom stavu izreke, što su tuženi dužni da priznaju i da ih predaju tužilji u državinu. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja, po osnovu sticanja u bračnoj i porodičnoj zajednici, suvlasnik na ¾ idealnih delova kat.parc. ... KO ..., suvlasnik na ½ idealnih delova porodične kuće sagrađene na navedenoj parceli, a koja se sastoji od prizemlja i dva sprata, suvlasnik na ½ idealnih delova porodične kuće, sagrađene na kat.parc. ... KO ..., koja se sastoji od prizemlja i sprata, suvlasnik na zemljištu ispod njenog dela kuće i zemljištu koje je potrebno za redovno korišćenje kuće i suvlasnik na ½ idelanih delova kat.parc. .../... KO ... i obavezani tuženi da putem deobe predaju tužilji navedene nepokretnosti u državinu. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja, po osnovu sticanja u bračnoj i porodičnoj zajeednici, suvlasnik na ½ idealnih delova pokretnih stvari bliže navedenih u ovom stavu izreke i to u kući na kat.parc. ... i .... KO ... i u stanu u ... i putničkog motornog vozila marke „...“ i obavezani tuženi da putem deobe predaju tužilji navedene pokretne stvari u državinu. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 491.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 347/2021 od 19.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda, u delu stava prvog izreke koji se odnosi na trpezarijski sto sa šest stolica i jednu komodu, jedan dvosed, jedan krevetac i jednu komodu za posteljinu. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke koji se odnosi na pravo svojine na jednom mašinskom kazanu, dva ćilima, dva jorgana i jednim ulaznim vratima i u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke, tako što je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan i obavezana tužilja da tuženom BB naknadi troškove parničnog postupka do proširenja tužbe u iznosu od 182.450,00 dinara, da tuženima BB, VV i GG solidarno naknadi troškove parničnog postupka do proširenja tužbe u iznosu od 329.750,00 dinara i da svim tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka nakon proširenja tužbe u iznosu od 198.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 125/04, 111/09, u daljem tekstu: ZPP), a koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/2014) Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09).

Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine).

Pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 19.10.2021. godine, dakle, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 12.01.2007. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 1.000.000,00 dinara Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 80,0750 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 12.488,29 evra.

Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena. Bez uticaja je na ocenu dozvoljenosti revizije okolnost da je drugostepenom presudom, koja se pobija revizijom, delimično preinačena prvostepena presuda i odlučeno o tužbenom zahtevu, jer je ovaj razlog za dozvoljenost revizije propisan članom 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić