.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17810/2023
22.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Đura Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., tuženog–protivtužioca VV iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nataša Ilić, advokat iz ... i tuženog po protivtužbi GG iz ..., radi utvrđenja ništavosti punomoćja i ugovora po tužbi i radi utvrđenja ništavosti ugovora i prava svojine po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje–protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1573/2022 od 10.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje–protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1573/2022 od 10.01.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje–protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1573/2022 od 10.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1573/2022 od 10.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje–protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 6488/2017 od 30.09.2021. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništavo punomoćje kojim je tužilja ovlastila tuženog BB da izvrši prodaju lokala u ..., u ulici ... ..., lokal broj ..., koje je overeno pred Opštinskim sudom u Nišu pod Ov br. II .../... od 12.06.2009. godine, kao i da se utvrdi da je ništav Ugovor o prodaji navedene nepokretnosti, koji je zaključen 19.06.2009. godine između tužilje i tuženog VV, overen pred Opštinskim sudom u Nišu Ov br. I .../.., kao neosnovan. Usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog–protivtužioca VV i utvrđeno da je ništav Ugovor o poklonu zaključen između tužilje–protivtužene, kao poklonodavca i protivtuženog GG, kao poklonoprimca, overen od strane Osnovnog suda u Nišu Ov3 br. .../... dana 17.10.2013. godine; utvrđeno je pravo svojine protivtužioca prema tužilji–protivtuženoj i protivtuženom na lokalu koji se nalazi u ..., u ulici dr ... ..., sa bliže označenim podacima, te protivtuženi obavezani da trpe upis prava svojine protivtužioca i da mu solidarno nadoknade parnične troškove u iznosu od 124.300,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja– protivtužena, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP, blagovremeno je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti punomoćja od 12.06.2009. godine i kupoprodajnog ugovora od 19.06.2009. godine, na osnovu kojih je tuženi–protivtužilac VV kupio sporni lokal i preuzeo ga u posed, te je usvojen protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav ugovor o poklonu zaključen 17.10.2013. godine između protivtuženih AA, kao poklonodavca i njenog sina GG, kao poklonoprimca, kao i pravo svojine protivtužioca VV na kupljenom lokalu. Odluka suda zasnovana je na stanovištu da je tuženi–protivtužilac VV kao savesno treće lice vlasnik lokala koji je teretno stekao u posed, a da nema okolnosti koje bi vodile zaključku da su punomoćje tužilje–protivtužene i kupoprodajni ugovor, kojima je ona raspolagala lokalom protivni prinudnim propisima, javnom poretku i moralu. Pobijana presuda je u skladu sa praksom Vrhovnog suda vezanom za zaštitu savesnog sticaoca kod višestrukog raspolaganja istom nepokretnošću. Tužilja uz reviziju nije priložila odluke sudova kao dokaz nejednakog postupanja u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji, niti postoje drugi zakonski razlozi koji bi opravdavali odlučivanje o reviziji kao posebnoj.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Prema odredbama člana 403. stavovi 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena protiv pravnosnažne presude donete u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta dana 28.08.2017. godine i vrednost predmeta spora po tužbi je 9.000,00 dinara. Protivtužba je podneta dana 06.10.2017. godine i vrednost predmeta spora po protivtužbi je 100.000,00 dinara. Pošto ovi iznosi ne prelaze imovinski cenzus koji je potreban za dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
