Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.br.892/23 od 27.10.2023. godine samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Valjevu Kž1.br.32/23 od 10.05.2023. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 4. „i članom 422. stav 1. tačka 3) ZKP“ i člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 437. stav 1. tačka 1) i u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i utvrdi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Valjevu Kž1.br.32/23 od 10.05.2023. godine, učinjena povreda zakona u korist okrivljenog u smislu člana 485. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA – advokatu Radoslavu Tadiću, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Podnetim zahtevom javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva se ističe da je odlukom Višeg suda u Valjevu Kž1 32/23 od 10.05.2023. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. ZKP i ukazuje da je sud „u smislu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP“ u odnosu na okrivljenog odbio optužbu smatrajući da ima mesta primeni člana 4. ZKP odnosno da se radi o presuđenoj stvari imajući u vidu da je javni tužilac po prvobitnoj prijavi oštećenih koja je podneta 10.10.2018. godine već postupao sačinivši službenu belešku iz čije sadržine prozilazi da je javni tužilac zaključio da prijavljeni događaj ne sadrži obeležja krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a po stavu javnog tužioca navedena službena beleška nije meritorna odluka koja može dovesti do presuđene stvari, niti je oštećeni poučen o svojim pravima u smislu člana 51. ZKP jer nije imao saznanja o navedenom postupanju javnog tužioca. Po stavu VJT nakon što su oštećeni angažovali drugog punomoćnika – advokata koji je podneo krivičnu prijavu 23.02.2021. godine i po kojoj je javni tužilac postupao i podigao optužni predlog Kt 315/22 a prvostepeni sud je pravilno postupao na osnovu navedenog optužnog akta i okrivljenog oglasio krivim te ga osudio. Drugostepeni sud je svojim postupanjem povredio zakon u korist okrivljenog izrekavši odbijajuću presudu iz razloga što se po stavu suda radi o „presuđenoj stvari“, te tako pogrešno primenio član 4. ZKP i navedene odredbe za izricanje odbijajuće presude.

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je zamenik javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu sačinio službenu belešku Ktr.br.2695/18 od 17.10.2018. godine u kojoj je navedeno da nema mesta pokretanju krivičnog postupka povodom izveštaja PU Valjevo br.371/18 a sačinjenog u vezi prijave koju je podnela BB iz ... u vezi događaja od 10.10.2018. godine iz razloga što smatra da u konkretnom slučaju ne proizilazi osnovana sumnja da se radi o bilo kom krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti. Punomoćnik oštećenih VV i GG je dana 23.02.2021. godine u vezi istog događaja podneo krivičnu prijavu protiv AA zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koja prijava je dostavljena istom Osnovnom javnom tužiocu u Valjevu koji je dana 09.03.2022. godine podneo optužni predlog Kt.br.315/21 protiv okrivljenog AA zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ na štetu oštećenih tada maloletnih VV i GG čiji je zakonski zastupnik njihova majka BB, po kom optužnom aktu je sud postupao i prvostepenom odlukom okrivljenog oglasio krivim.

Vrhovni sud smatra da službena beleška koja je u konkretnom slučaju sačinjena od strane javnog tužioca nije akt niti odluka koja stiče svojstvo pravnosnažnosti, te stoga u smislu člana 482. stav 1. ZKP i ne može biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti. Ne ispitujući dakle i ne ocenjujući akte javnog tužioca iz njegove nadležnosti, Vrhovni sud nalazi da je zamenik javnog tužioca trebalo da postupi po prijavi BB u vezi izveštaja PU Valjevo broj 371/18 i shodno svojoj oceni u skladu sa odredbama ZKP donese rešenje o odbacivanju krivične prijave, te saglasno članu 51. ZKP o tome obavesti oštećenu. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije doneta odluka javnog tužioca u skladu sa odredbama ZKP u smislu daljeg toka krivičnog postupka po prvobitno podnetoj krivičnoj prijavi, ne može se govoriti o presuđenoj stvari ni o primeni načela „ne bis in idem“ propisanog članom 4. ZKP.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud nalazi da je Viši sud u Valjevu kao drugostepeni preinačujući prvostepenu presudu na način što je prema okrivljenom odbio optužbu da je učinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ iz razloga što u konkretnom slučaju ima mesta primeni načela „ne bis in idem“ učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. ZKP imajući u vidu da je pogrešno utvrdio postojanje okolnosti da je u konkretnom slučaju stvar već pravnosnažno presuđena.

Stoga je Vrhovni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan predmetni zahtev, te je, kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 32/23 od 10.05.2023. godine učinjena napred navedena povreda zakona jer je odbijena optužba protiv okrivljenog AA, pa je ova odluka u krajnjem ishodu u korist okrivljenog, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić