ODBACUJU SE kao nedozvoljeni zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Branka Armenka i branioca okrivljenih GG i DD – advokata Nebojše Milosavljevića podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPo1 br.76/17 od 26.12.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Kž1 Po1 7/20 od 23.05.2022. godine.

ODBACUJE SE kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ZZ – advokata Dragoslava Ristića podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPo1 br.76/17 od 26.12.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Kž1 Po1 7/20 od 23.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPo1 br.76/17 od 26.12.2019. godine, u stavu prvom okrivljeni Predrag Bećirić, Marijana Mijanović, BB, VV, GG ĐĐ, II, JJ, ŽŽ, AA, KK, LL, ZZ i DD oglašeni su krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, u vezi člana 61. KZ, a okrivljeni EE za krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđeni i to: okrivljeni Predrag Bećirić, kome su prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, u vezi člana 61. KZ kazna zatvora u trajanju od četiri godine i novčana kazna u iznosu od 150.000,00 dinara i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. KZ izrečena presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K PO1 276/10 od 26.04.2016. godine, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u lišenju slobode, okrivljena Marijana Mijanović na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u lišenju slobode, okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci i novčanu kaznu u iznosu od 90.000,00 dinara, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u lišenju slobode, okrivljeni VV na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u lišenju slobode, koja kazna zatvora se ima izvršiti u prostorijama u kojima stanuje, bez elektronskog nadzora, okrivljeni GG na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u iznosu od 70.000,00 dinara, koja kazna zatvora se ima izvršiti u prostorijama u kojima stanuje, bez elektronskog nadzora, okrivljeni ĐĐ na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u lišenju slobode, okrivljeni II na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u lišenju slobode, koja kazna zatvora se ima izvršiti u prostorijama u kojima stanuje, bez elektronskog nadzora, okrivljeni JJ i ŽŽ, na kazne zatvora u trajanju od po devet meseci i novčane kazne u iznosu od po 50.000,00 dinara, u koje kazne im je uračunato vreme provedeno u lišenju slobode, a koje kazne zatvora se imaju izvršiti u prostorijama u kojima stanuju, bez elektronskog nadzora, okrivljena AA na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci i novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, u koju kaznu je uračunato vreme provedeno u lišenju slobode a koja kazna zatvora se ima izvršiti u prostorijama u kojima stanuje, bez elektronskog nadzora, okrivljeni KK LL, ZZ, DD i EE, na kazne zatvora u trajanju od po sedam meseci i novčane kazne u iznosu od po 40.000,00 dinara, u koje kazne je uračunato vreme provedeno u lišenju slobode okrivljenima KK, LL i DD, a koje kazne zatvora se imaju izvršiti u prostorijama u kojima stanuju, bez elektronskog nadzora.

Na osnovu člana 92. i 93. KZ oduzeta je imovinska korist od okrivljenih Predraga Bećirića, Marijane Mijanović, VV, ĐĐ, JJ, ŽŽ, AA, LL, ZZ, DD i EE i od trećih lica.

Istom presudom, u stavu drugom izreke, obavezani su okrivljeni da na ime oduzimanja protivpravne imovinske koristi u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude pod pretnjnom prinudnog izvršenja, uplate u korist budžeta Republike Srbije novčana sredstava i to: okrivljeni Predrag Bećirić iznos od 2.543.356,17 dinara i 9.292.454,39 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i Marijana Mijanović, solidarno iznos od 20.202.683,00 dinara, umanjeno za 4380 evra u dinarskoj protivvrednosti, po kursu NBS na dan uplate, okrivljeni Predrag Bećirić i BB solidarno iznos od 9.749.577,60 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić, BB, AA i II, solidarno iznos od 2.387.833,76 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i II, solidarno iznos od 7.298.241,14 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i AA, solidarno iznos od 1.159.114,00 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i VV, solidarno iznos od 1.783.114,00 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić, VV i ĐĐ, solidarno iznos od 6.270.982,47 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i VV, solidarno iznos od 894.117,82 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i ĐĐ, solidarno iznos od 1.686.246,80 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i GG, solidarno iznos od 1.846.000,80 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić iznos od 795.215,57 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i GG, solidarno iznos od 538.341,90 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i ŽŽ, solidarno iznos od 2.397.000,00 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić iznos od 617.500,00 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i KK, solidarno iznos od 1.431.512,85 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić, GG i KK, solidarno iznos od 611.000,00 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i LL, solidarno iznos od 48.215,70 dinara, okrivljeni Predrag Bećirić i ZZ, solidarno iznos od 624.000,00 dinara.

U stavu trećem izreke presude, obavezana su treća lica na koja je preneta bez naknade imovinska korist, da na ime oduzimanja protivpravne imovinske koristi u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja uplate u budžet Republike Srbije novčana sredstva i to: LJLJ iznos od 90.000,00 dinara, MM iznos od 158.595,78 dinara, NN iznos od 140.539,00 dinara, NJNJ iznos od 132.873,00 dinara i OO iznos od 135.735,00 dinara.

Istom presudom, u četvrtom stavu, obavezani su okrivljeni da sudu na ime paušala plate iznos od 50.000,00 dinara, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove krivičnog postupka o kojima će sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Kž1 Po1 7/20 od 23.05.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog ŽŽ, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal KPo1 br.76/17od 26.12.2019. godine, samo u odnosu na okrivljenog ŽŽ, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, otklonio iz izreke prvostepene presude radnju opisanu pod tačkom 15/9, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog ŽŽ, kao i žalbe ostalih okrivljenih i njihovih branilaca odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja KPo1 br.76/17od 26.12.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Jovan Vukčević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 2) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ;

-branilac okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Filip Vladisavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4) i 9) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljene Marijane Mijanović – advokat Momčilo Bulatović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine drugostepenu presudu ili preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenih AA i BB – advokat Branko Armenko zbog „bitnih povreda Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku“, bez numerisanja povreda, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog VV – advokat Filip Vladisavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, kao i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog GG – advokat Nebojša Milosavljević bez preciziranja zakonskog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog ĐĐ – advokat Bojan Pantović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

-branioci okrivljenog ŽŽ– advokat Gradimir Nalića i advokat Brankica Majkić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP člana 236. stav 3. u vezi 239. stav 7. ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, povrede člana 494. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 5. KZ i člana 61. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem;

-branilac okrivljene DD – advokat Nebojša Milosavljević, bez preciziranja zakonskog razloga za podnošenje zahteva propisanog odredbom člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preičani pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe;

-branioci okrivljenog EE – advokat Brankica Majkić i advokat Gradimir Nalića, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem;

-branilac okrivljenog ZZ - advokat Dragoslav Ristić, zbog „povrede zakona iz člana 438, 439 i 441. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preičani pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je po primerak podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, uz primenu člana 604. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 od 28.09.2011. godine, koji se u predmetnom krivičnom postupku primenjuje od 15.01.2012.godine) (u daljem tekstu: ZKP) kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Bećirića, advokata Jovana Vukčevića, branioca okrivljenog VV – advokata Filipa Vladisavljevića i branilaca okrivljenog ŽŽ – advokata Gradimira Nalića i Brankice Majkić su neosnovani u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP; zahtev branioca okrivljenog Predraga Bećirića – advokata Filipa Vladisavljevića je neosnovan i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP; zahtevi branioca okrivljenog Predraga Bećirića – advokata Filipa Vladisavljevića i okrivljene Marijane Mijanović – advokata Momčila Bulatovića su neosnovani i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i stav 2. tačka 1) ZKP; zahtevi branilaca okrivljenog Predraga Bećirića – advokata Jovana Vukčevića i advokata Filipa Vladisavljevića, zahtev branioca okrivljene Marijane Mijanović – advokata Momčila Bulatovića, zahtev branioca okrivljenog VV – advokata Filipa Vladisavljevića, zahtev branioca okrivljenog ĐĐ – advokata Bojana Pantovića, zahtev branilaca okrivljenog EE – advokata Gradimira Nalića i Brankice Majkić su neosnovani i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP; zahtev branioca okrivljenog Predraga Bećirića –advokata Filipa Vladisavljevića, zahtev branilaca okrivljenog ŽŽ – advokata Gradimira Nalića i Brankice Majkić su neosnovani i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP; dok su u preostalom delu zahtevi navedenih branilaca i zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Branka Armenka, branilaca okrivljenih GG i DD –advokata Nebojše Milosavljevića odbačeni kao nedozvoljeni, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ZZ – advokata Dragoslava Ristića neblagovremen.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Jovan Vukčević, branilac okrivljenog VV – advokat Filip Vladisavljević i branioci okrivljenog ŽŽ– advokati Gradimir Nalić i Brankica Majkić u podnetim zahtevima ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, obrazlažući je na sledeći način:

Advokat Jovan Vukčević navodi da je povređeno načelo ne bis in idem, obzirom da je okrivljeni Predrag Bećirić dva puta oglašen krivim na osnovu istih činjenica, jer je pobijanom presudom oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a opis radnji konkretnog krivičnog dela sadrži radnje za koje je okrivljeni već pravnosnažno osuđen, jer je sud u opis radnje krivičnog dela prevara uneo kompletan opis krivičnog dela zločinačko udruživanje za koje je okrivljeni Predrag Bećirić oglašen krivim presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.PO1 276/10 od 26.04.2016. godine.

Branilac okrivljenog VV navodi da je pobijanim presudama okrivljeni oglašen krivim i osuđen zbog radnji koje su činjenično iste sa radnjama za koje je već optužba pravnosnažno odbijena presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K. Po1 276/10 od 26.04.2016. godine pa se radi o već presuđenoj stvari, a takođe smatra da to što u postupku nije učestvovalo ni jedno oštećeno lice, predstavlja okolnost koja trajno isključuje gonjenje.

Branioci okrivljenog ŽŽ u podnetom zahtevu navode da je povređeno načelo ne bis in idem imajući u vidu da opis radnji krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ, u odnosu na koje krivično delo je prema okrivljenom ŽŽ odbijena optužba presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K. Po1 276/10 od 26.04.2016. godine, nikako ne može da bude bliži opis radnji krivičnog dela prevare, te da je na taj način okrivljeni suštinski oglašen krivim za radnje za koje postoji pravnosnažna presuda kojom je optužba odbijena.

Po nalaženju Vrhovnog suda izneti navodi zahteva branilaca okrivljenih su neosnovani.

Isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama branilaca okrivljenih. Apelacioni sud u Beogradu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je, kao drugostepeni sud, na strani 17, u stavu drugom, trećem i četvrtom presude Kž1 – Po1 7/20 od 23.05.2022. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Krivično delo prevara za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanom presudom, propisano je članom 208. stav 1. KZ koji glasi :“ ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini...“

Krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni Predrag Bećirić oglašen krivim propisano je članom 346. stav 1. KZ i glasi : „ Ko organizuje grupu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela kazniće se...“, dok je članom 346. stav 2. u vezi stava 1. i članom 346. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koja krivična dela je protiv okrivljenih odbijena optužba zbog zastarelosti, propisano „ Ko organizuje oraganizovanu kriminalnu grupu... kazniće se“ (stav 2.) i „Pripadnik iz grupe iz stava 1... kazniće se“.(stav 3.)

Iz navedenog proizilazi da, osim sasvim različitih zaštitnih objekata (za krivično delo iz člana 208 to je imovina, a za krivično delo iz člana 346 to je javni red i mir), činjenice od značaja za postojanje bitnih elemenata ova dva krivična dela nisu u suštini sadržajno iste, zbog čega Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju, donošenjem pobijanih presuda, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP odnosno nije povređeno načelo ne bis in idem.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP

Branilac okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Filip Vladisavljević u podnetom zahtevu navodi da su na glavnom pretresu učestvovale sudije koje su se morale izuzeti. Naime, prema navodima zahteva ni jedan sudija Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu nije smeo da postupa u konretnom predmetu iz razloga što navedeni sudovi koriste vozila privremeno oduzeta u ovom krivičnom postupku pa je učešćem tih sudija povređen princip nepristrasnosti, nezavisnosti i pravičnog suđenja.

Po nalaženju Vrhovnog suda izneti navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Dakle, iz citirane zakonske odredabe jasno proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljenog poziva u zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu traži izuzeće svih sudija Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu iz razloga što sudovi koriste vozila privremeno oduzeta u krivičnom postupku koji se vodi protiv okrivljenog Predraga Bećirića, što u konkretnom slučaju nije jedna od procesnih situacija propisanih odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, pa su stoga navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP

Branioci okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Filip Vladisavljević i okrivljene Marijane Mijanović – advokat Momčilo Bulatović ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Filip Vladisavljević navodi da je sud u činjeničnom opisu izreke presude samoinicijativno „konstruisao“ oštećenog, označivši ga drugačije u odnosu na optužni akt, jer je u izreci navedeno da su oštećeni „potencijalni dobitnici“, a u optužnici „svi učesnici u igrama i potenicijalni dobitnici“, kao i da je samostalno konstruisao i druge bitne elemente krivičnog dela prevara, da je „kvalitativno prekoračio optužnicu tako što je za ovlašćene priređivače igara sud zaključio da upravljaju imovinom fonda dobitaka svih igrača i potencijalnih dobitnika, što nije bila teza javnog tužioca, a što menja celokupnu pravnu konstrukciju u ovom predmetu. Branilac napominje da su činjenične modifikacije dozvoljene samo ukoliko idu u korist okrivljenog, ali ne i na njegovu štetu, kao što je to sud učinio u konkretnom slučaju kada je sam formulisao ko je oštećeni (potencijalni dobitnik) i da ovlašćeni priređivači upravljaju fondom dobitaka.

Branilac okrivljene Marijane Mijanović – advokat Momčilo Bulatović navodi da je sud kao oštećena lica označio potencijalne dobitnike – lica koja su slanjem ponuda ostvarila pravo na dobitak i koja su igrala u skladu sa pravilima navedenih igara, čime je, iako izgleda da je sud smanjio broj oštećenih, zapravo prekoračio optužbu jer učinjena izmena nije u korist okrivljenih.

Po nalaženju Vrhovnog suda izneti navodi zahteva branilaca okrivljenih su neosnovani.

Isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branilaca okrivljenih. Apelacioni sud u Beogradu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je, kao drugostepeni sud, na strani 22 u stavu trećem, četvrtom i petom i strani 23, u stavu prvom presude Kž1 – Po1 7/20 od 23.05.2022. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Uz navedeno treba istaći da obrazloženje suda koje se odnosi na fond dobitnika, raspodelu sredstava i upravljanje fondom, ne predstavlja prekoračenje optužbe, niti se može prekoračiti optužba obrazloženjem presude, odnosno iznošenjem razloga koji se odnose na zaključak suda i na činjenična utvrđenja u izreci presude.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Filip Vladisavljević u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi da je presuda zasnovana na nezakonitoj dokaznoj radnji tajnog nadzora komunikacije okrivljenih putem telefona, pri čemu se nezakonitost ogleda u tome što su izdate neobrazložene naredbe za prisluškivanje i to za druga i nesrodna krivična dela u odnosu na krivično delo prevara za koje se okrivljeni terete; da se po zakonu ne može primeniti prisluškivanje za krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, jer ta dela nisu na listi krivičnih dela za koje se može primeniti posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije, zbog čega je povređena odredba člana 162. ZKP. Krivično delo prevara nije učinjeno u sastavu organizovane kriminalne grupe, kako bi prisluškivanje bilo dozvoljeno kao za dela organizovanog kriminala – odnosno za dela iz nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, a „slučajni nalaz“ se može koristiti samo za krivična dela iz člana 162. ZKP pa je korišćenjem navedene dokazne radnje povređena i odredba člana 164. ZKP i člana 163. ZKP, a presuda se zasniva upravo na tim nezakonitim dokazima.

Branilac okrivljene Marijane Mijanović – advokat Momčilo Bulatović ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da su sudovi pravnosnažne presude zasnovali na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na transkriptima prisluškivanih razgovora i ističe da se posebne dokazne radnje mogu koristiti samo za krivična dela koja su propisana u članu 162. stav 1. tačka 2) ZKP, a krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ nije u korpusu krivičnih dela za koje se mogu koristiti posebne dokazne radnje, što navedene dokaze čini nezakonitim.

Po nalaženju Vrhovnog suda izneti navodi zahteva branilaca okrivljenih su neosnovani.

Isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branilaca okrivljenih. Apelacioni sud u Beogradu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je, kao drugostepeni sud, na strani 18, u stavu drugom i trećem presude Kž1 – Po1 7/20 od 23.05.2022. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored navedenog, Vrhovni sud nalazi i da su naredbe o primeni mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora, koje je doneo istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu koje se odnose na okrivljene u ovom postupku u dovoljnoj meri obrazložene i donete saglasno odredbama člana 504a, 504e i 504ž ZKP (SL.list SR br.70/2011, 68/2022 i SL.Glasnik RS br.58/2004...76/2010), koji je važio u vreme donošenja naredbi.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku

Branioci okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Jovan Vukčević i advokat Filip Vladisavljević u podnetim zahtevima ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim za krivično delo koje po zakonu nije krivično delo jer izrekom pravnosnažne presude nije određen identitet oštećenih lica; nije precizno određen identitet lica koja su dovedena u zabludu i ne postoji protipravnost u radnjama okrivljenih, što su sve bitni elementi krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, bez kojih prevara ne postoji.

Branilac okrivljene Marijane Mijanović – advokat Momčilo Bulatović u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da u radnjama koje se okrivljenoj stavljaju na teret nema elemenata krivičnog dela iz člana 208. KZ, jer nema uzročno posledične veze između radnji koje je preduzela okrivljena Marijana Mijanović i lažnog prikazivanja ili prikrivanja činjenica i bilo čije zablude. Naime, da bi postojalo krivično delo prevare mora da postoji komunikacija između lica koje lažno prikazuje ili prikriva činjenice i drugog lica koje se dovodi u zabludu, što u konkretnom slučaju, u odnosu na Marijanu Mijanović nedostaje. Sve radnje za koje je okrivljena Marijana Mijanović oglašena krivom nisu radnje krivičnog dela prevara jer su preduzete nakon nastupanja posledice krivičnog dela prevara.

Branilac okrivljenog VV – advokat Filip Vladisavljević u obrazloženju povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodi da radnje okrivljenog ne predstavljaju radnje krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, jer se ne nalaze u logičkoj vezi sa radnjama koje su predviđene u okviru bića navedenog krivičnog dela, ne daju doprinos nastupanju posledice krivičnog dela već su preduzete nakon nastupanja posledice. Takođe navodi da okrivljeni nije imao svest o protivpravnosti radnji koje su mu stavljene na teret, kao ni prevarnu nameru.

Branilac okrivljenog ĐĐ – advokat Bojan Pantović obrazlažući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodi da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ iz razloga što nedostaje objektivni element krivičnog dela, jer nije identifikovano lice koje je učinilo štetu u odnosu na svoju imovinu. Takođe navodi da su radnje okrivljenog, koji nije ni učestvovao u igrama na sreću, preduzete po završetku igre, pa samim tim nema ni subjektinih elemenata krivičnog dela, odnosno nema svesti okrivljenog o protivpravnosti i krivice okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog suda izneti navodi zahteva branilaca okrivljenih su neosnovani.

U pogledu navoda zahteva da u izreci nije određen identitet oštećenih i da nije utvrđeno lice koje je ičinilo nešto na štetu svoje imovine, Vrhovni sud ukazuje da su isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branilaca okrivljenih. Apelacioni sud u Beogradu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je, kao drugostepeni sud, na strani 24, u stavu trećem, četvrtom i petom, na strani 25 u stavu prvom i drugom presude Kž1 – Po1 7/20 od 23.05.2022. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Dakle, sud je u izreci presude jasno opredelio kao oštećene potencijalne dobitnike igara na sreću i, prema nalaženju Vrhovnog suda, utvrdio da su odgovorna lica priređivača igara (koji inače raspolažu fondom dobitaka) koja su dovedena u zabludu radnjama okrivljenih, odlučujući o dodeli glavnih nagrada učinila to na štetu tuđe imovine, tj. imovine potencijalnih dobitnika koji su igrali u skladu sa pravilima, usled čega su neosnovani navodi zahteva da činjenični opis krivičnog dela, za koje su okrivljeni oglašeni krivim, ne sadrži obavezne elemente krivičnog dela u vidu tačno određenih oštećenih i lica koja su dovedena u zabludu.

Navode da radnje okrivljenih koje su izvršene nakon preuzimanja nagrade predstavljaju radnje izvršene post factum i ne mogu biti radnje krivičnog dela pravara jer ne postoji uzročno posledična veza između tih radnji i dovođenja u zabludu nekog lica, drugostepeni sud je takođe cenio i našao da su neosnovani, o čemu je izneo razloge u svojoj odluci na strani 35. stav 7. i strani 36. stav 1. koje, kao jasne i pravilne, Vrhovni sud prihvata i na njih upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Dalje, u pogledu isticanja nedostataka protivpravnosti, Vrhovni sud takođe ukazuje da su ti navodi bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu u postupku po žalbi i da je drugostepeni sud o tome izneo razloge u svojoj odluci Kž1 – Po1 7/20 od 23.05.2022. godine na strani 30. stav 4, 5 i 6, strani 31. stav 2, strani 32. stav 5, strani 33. stav 1 i strani 34 stav 2, koje kao pravilne i jasne Vrhovni sud prihvata i na njih upućuje, saglano članu 491. stav 2. ZKP.

Zahtevom branioca okrivljenog EE – advokata Gradimira Nalića i Brankice Majkić se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da izrekom presudom nisu utvrđeni svi bitni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Naime, izostavljena je vinost okrivljenog, koji nije član grupe, pa se na njega ne odnosi ništa od navedenog na stranama 4-7 izreke presude, a kako je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela prevara, izostalo je i koga je i kojom radnjom i na koji način doveo u zabludu, izostala je i namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi i navođenje ko je oštećen radnjama okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog suda izneti navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani.

Izrekom pravnosnažne presude (strana 4 prvostepene presude) utvrđeno da su svi okrivljeni, između ostalih i okrivljeni EE, oglašeni krivim, jer su „ svesni svoga dela, svesni da je njihovo delo zabranjeno i hteli njegovo izvršenje...“, dok je na strani 6 izreke navedeno da su „ ... u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica..., doveli u zabludu odgovorna lica u „Državnoj lutriji Srbije“ i „ITV Mulitmedia“ d.o.o. iz Beograda i naveli ih da im na štetu imovine potencijlanih dobitnika – lica koja su slanjem ponuda ostvarivala pravo na dobitaka koji su igrali u skladu sa pravilima navedenih igara, na ime osvojenih nagrada u navedenim igrama, predaju više stanova, automobila i gotovog novca, u ukupnoj vrednosti preko 1.500.000,00 dinara...“ a na strani 27 izreke navedeno da je okrivljeni EE „ po prethodnom dogovoru sa okrivljenim PP, okrivljeni EE se dana 06.12.2009. godine, sa broja telefona 069/..., sa koga je na napred navedeni način licitirao okrivljeni Predrag Bećirić u emisiji „Grand licitacija“ predstavio kao dobitnik stana u Beogradu..., neto vrednosti 5.320.000,00 dinara, koji je zadržao za sebe, a za koji je okrivljenima Predragu Bećiriću i PP islatio iznos od 30.000,00 evra“.

Po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog EE stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a za koje krivično delo je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva branioca kojima se ističe da je na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Naime, iz pobijane presude proizilazi da je okrivljeni EE po činjeničnom utvrđenju suda, u samo jednom slučaju, svestan da nije učestvovao u igri, lažno se predstavio priređivaču igara kao učesnik i dobitnik, svesno prećutkujući da nije lično licitirao, a sve sa namerom da dođe do stana koji mu ne pripada, čime je sa direktnim umišljajem doveo u zabludu odgovorno lice u priređivaču igre i naveo ga da mu na štetu potencijalnog dobitnika, koji je igrao po pravilima, preda stan kao nagradu.

U preostalom delu obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog EE iznose sopstveni činjenični zaključak da je okrivljeni postupao u neotklonjivoj pravnoj zabludi, navodima da iskazi saslušanih svedoka nužno potvrđuju odbranu okrivljenog, da u činjenici da se umesto dobitnika prijavio kao dobitnik nije mogao da prepozna ništa nezakonito, odnosno da je postupao u neotklonjivoj stvarnoj zabludi, na koji način osporavaju utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama i ocenu dokaza datu od strane suda, pa imajući u vidu da pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to stoga Vrhovni sud ove navode zahteva nije ni cenio.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku

Branilac okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Filip Vladisavljević u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. i člana 61. KZ, navodeći da je u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela primenjen zakon koji se ne može primeniti kada je sud okrivljene osudio zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. KZ po izmenjenom krivičnom zakoniku ( „Sl.glasnik RS“ br.72/2009) koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine i primenu tog zakona opravdao primenom instituta produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ i činjenicom da se za produženo krivično delo kao vreme izvršenja uzima vreme poslednje preduzete radnje, iako za primenu člana 61 KZ nisu ispunjeni uslovi jer ne postoji istovetnost oštećenog, istovetnost predmeta dela, nisu korišćenje iste situacije ili isti trajni odnos, nema jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela i nema ni jedinstvenog umišljaja učinioca. Kako nema produženog krivičnog dela, tako nema ni mesta primeni strožeg krivičnog zakonika ( „Sl.glasnik RS“ br.72/2009).

Branioci okrivljenog ŽŽ – advokati Gradimir Nalić i Brankica Majkić u zahtevu ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da je u odnosu na okrivljenog pogrešno primenjena odredba člana 5. KZ, jer je trebalo primeniti blaži zakon, imajući u vidu činjenicu da se okrivljeni pojavio kao dobitnik nagrade 02.05.2009. godine, pa je po okrivljenog blaži zakon koji je važio do 11.09.2009. godine, koji je propisivao da se za krivično delo iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ može izreći samo kazna zatvora a ne i novčana kazna. Pored navedenog branioci ističu da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 61. KZ i koncept produženog krivičnog dela, koji je sud primenio jer nije pravilno ocenio prigovor presuđene stvari u vezi radnji koje su navodno preduzete u okviru grupe, za koje je optužba odbijena i zbog te pogrešne ocene suda je došlo do primene člana 61. KZ na štetu okrivljenog. Takođe navode da sud ne osuđuje okrivljene da su postupali kao saizvršioci, čime direktno povređuje odredbe člana 33. – 37. KZ, jer umesto razloga za osudu svakog pojedinog okrivljenog primenjuje koncept produženog krivičnog dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda izneti navodi zahteva branilaca okrivljenih su neosnovani.

Navodi zahteva u vezi primene člana 61. KZ bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branilaca okrivljenih. Apelacioni sud u Beogradu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je, kao drugostepeni sud, na strani 38, u četvrtom stavu i na strani 39 u drugom stavu presude Kž1 – Po1 7/20 od 23.05.2022. godine (prihvatajući razloge prvostepenog suda iznete na strani 115, u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom presude K Po1 br.76/17), izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored navedenog Vrhovni sud nalazi da je sud pravilno primenio odredbe člana 5. KZ kada je primenio zakon koji je suptio na stagu 11.09.2009. godine i koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, s obzirom na to da su okrivljeni osuđeni za radnje preduzete u periodu od aprila 2009. do 15.02.2010. godine, koje su pravno kvalivikovane kao produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, a za produženo krivično delo se kao vreme izvršenja uzima vreme poslednje preduzete radnje.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Predraga Bećirića - advokata Jovana Vukčevića i Filipa Vladisavljevća, Marijane Mijanović – advokata Momčila Bulatovića, VV – advokata Filipa Vladisavljevića, ĐĐ – advokata Bojana Pantovića, ŽŽ i EE – advokata Gradimira Nalića i Brankice Majkić su u ostalom delu odbačeni.

Branilac okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Jovan Vukčević u podnetom zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP, navodeći da je presudu doneo nenadležni sud, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP. Dalje, zahtevom ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 355. stav 1. ZKP, navodima da ni na jedan glavni pretres nisu pozvana oštećena lica iako je njihovo obaveštavanje o glavnom pretresu neophodno po zakonu. Takođe se u zahtevu navodi da se presuda zasniva na pogrešno interpretiranim dokazima, na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. sav 2. tačka 2) ZKP, dok se u preostalom delu zahteva osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ocena dokaza data od strane suda. Zbog navedenih povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog u zahtevu branioca okrivljenog Predraga Bećirića – advokata Jovana Vukčevića se ističe i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog ovu povredu vezuje za povredu iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP (presuđena stvar), a u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji konkretna povreda zakona, to je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev predstavlja zaključak branioca na osnovu sopstvene ocene utvrđenih činjenica u pogledu povrede iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, o kojoj se Vrhovni sud već izjasnio.

Branilac okrivljenog Predraga Bećirića – advokat Filip Vladisavljević u podnetom zahtevu takođe ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva, međutim u obrazloženju navedene povrede ne ukazuje na koji način je povređen zakona, već osporava da je oduzeto vozilo od okrivljenog zapravo njegovo kao i visinu oduzete imovinske koristi, na koji način suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, a zbog koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, te je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu okrivljenog Predarag Bećirića – advokata Filipa Vladisavljevića se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, tako što se navodi da su prvostepenu i drugostepenu presudu doneli stvarno i funkcionalno nenadležni sudovi na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP. Dalje se u podnetom zahtvu navodi da su u izreci presude navedeni kao članovi kriminalne grupe i okrivljeni protiv kojih je optužba za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela pravnosnažno odbijena donošenjem presude K Po1 276/16 od 26.04.2010. godine, na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, takođe se napominje da postoji razlika između izreke i obrazloženja presude kojim navodima se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Zbog navedenih povreda, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U zahtevu branioca okrivljenog Predaraga Bećirića – advokata Filipa Vladisavljevića se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Branilac okrivljene Marijane Mijanović - advokat Momčilo Bulatović u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoje navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Zahtevom branioca okrivljenog VV – advokata Filipa Vladisavljevića se, u preostalom delu, ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, u obrazloženju navedene povrede navodi da su nejasni razlozi koje sud navodi u obrazloženju kada utvrđuje za koji iznos su okrivljeni međusobno obavezani, na koji način se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a zbog koje povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog u istom zahtevu se navodi da celokupno obrazloženje pravnosnažne presude predstavlja neodrživu pravnu konsktrukciju na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe se istim zahtevom ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoje navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Branilac okrivljenog ĐĐ – advokat Bojan Pantović u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, branilac okrivljenog uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda, već navodi da je nejasno na osnovu kog propisa su sudovi oduzeli imovinsku korist imajući u vidu da se ne pozivaju na odredbu člana 91. KZ, već na odredbu člana 92. i 93. KZ, na koji način se suštinski ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, zbog koje povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog osporava činjenično stanje u pravnosnažnim presudama i iznosi sopstveni činjenični zaključak da se radnje okrivljenog ĐĐ mogu kvalifikovati samo kao radnje kojima se pruža pomoć drugome da ne bude otkriven u preduzimanju nepropisnih ili u krajnjem slučaju nezakonitih radnji, zbog koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U delu podnetog zahteva branilaca okrivljenog ŽŽ – advokata Gradimira Nalića i Brankice Majkić se ističu još i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te povreda člana 494. ZKP, zbog kojih povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva. Stoga je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe se istim zahtevom branilaca okrivljenog ŽŽ ističe i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, branioci okrivljenog uopšte ne navode u čemu se sastoji navedena povreda već navode da je nejasno zašto je sud obavezao okrivljenog da u budžet uplati 2.397.923,00 dinara, niti su dati jasni parametri na osnovu kojih je sud došao do navedene cifre, pa je odluka o oduzimanju imovinske koristi doneta na bazi pretpostavke da su neki automobili prodati i da su okrivljeni ostvarili novčanu korist. Ovakvi navodi branilaca okrivljenog po nalaženju ovoga suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, a zbog koje povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog branioci okrivljenog EE numerišu i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branioci okrivljenog u zahtevu uopšte ne navode u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Branioci okrivljenog EE - advokati Gradimir Nalić i Brankica Majkić u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja ističu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, zatim ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog kojih povreda, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, istim zahtevom se ističe i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, branioci okrivljenog EE uopšte ne navode u čemu se sastoji navedena povreda, već osporavaju vrednost nepokretnosti koja je oduzeta od okrivljenog, koji navodi po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, a zbog koje povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe se zahtevom branilaca okrivljenog EE ističe se i povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branioci okrivljenog u zahtevu uopšte ne navode u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Branka Armenka i branilaca okrivljenih GG i DD – advokata Nebojše Milosavljević su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenih AA i GG – advokat Branko Armenko u podnetom zahtevu navodi da sud u osporenim presudama nije definisao kako su okrivljeni učinili krivično delo, da to nije obrazloženo i da nije utvrdio da li je još neki igrač igrao imajući u vidu da je okrivljeni Predrag Bećirić slao veliki broj poruka, pa se moralo poći od pretpostavke da je on jedini koji je igrao ovu igru. Sudovi su propustili da utvrde da li je ova igra uopšte igra na sreću prema Zakonu o igri na sreću, da li je bilo još igrača, da li je bilo ko drugi oštećen, da li su uopšte radnje okrivljenih „inkriminisanije“ u odnosu na druga lica, koja su se javila okrivljenoj AA da ih uputi kome da se jave za preuzimanje nagrade „a za koje je utvrđeno da nisu učinila ni jedno krivično delo“. Ovakvi navodi branioca okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova. Pored navedenog branilac okrivljenih navodi i da su presude nerazumljive i da nije obrazloženo kako su to okrivljeni učinili krivično delo prevara, kojim navodima se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza od strane nižestepenih sudova, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih AA i BB – advokata Branka Armenka ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenih GG i DD – advokat Nebojša Milosavljević u podnetim zahtevima navodi da okrivljeni nisu imali svest da se radi o nečemu što je protivpravno, te da nisu nikoga doveli u zabludu, kao i da je okrivljena DD bila sigurna da njen bivši dečko kao ni njegov brat, a okrivljeni GG bio siguran da Predrag Bećirić kao ni njegov brat, nikada ne bi uradili nešto nezakonito i nepošteno i u to su bili sigurni dok je igra trajala, a u to su sigurni i danas.

Ovakvi navodi branioca okrivljenih, po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahteve branioca okrivljenih GG i DD – advokata Nebojše Milosavljevića ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ZZ – advokata Dragoslava Ristića je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom ZZ, prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Kž1 Po1 7/20 od 23.05.2022. godine dostavljena dana 20.07.2022 godine, a da je njegov branilac – advokat Dragoslav Ristić podneo sudu zahtev za zaštitu zakonitosti dana 03.10.2022. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje i odeljenje za ratne zločine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ZZ – advokata Dragoslava Ristića odbacio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev odbačen kao neblagovremen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić