.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2033/2023
15.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović advokat iz ..., protiv tuženog KBC „Dr Dragiše Mišovića - Dedinje“ sa sedištem u Beogradu, radi isplate razlike osnovne plate i minimalne zarade i isplate naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 400/23 od 09.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 15.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 400/23 od 09.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 400/23 od 09.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2643/21 od 02.11.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime razlike između isplaćene plate i minimalne zarade isplati tužilji novčane iznose navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže na isplatu razlike između isplaćene plate i minimalne zarade za decembar 2019. godine u iznosu od 2.484,80 dinara i na ime razlike između isplaćene plate i minimalne zarade za novembar 2020. godine iznos od još 629,96 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da na ime naknade za ishranu u toku rada isplati iznos od 79.388,25 dinara, u novčanim iznosima za pojedine mesece u 2018, 2019, 2020. i 2021. godini, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenog datuma do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 86.766,09 dinara, i to u novčanim iznosima za pojedine mesece u 2018, 2019, 2020. i 2021. godini, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenog datuma do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 61.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 400/23 od 09.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2643/21 od 02.11.2022. godine u trećem, četvrtom i petom stavu izreke, Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu je nije dozvoljena.
Presude nižestepenih sudova, u revizijom pobijanom delu, zasnovane su na pravilnom tumačenju odredbe člana 4. stav 2 .Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama - da koeficijent za obračun i isplatu plata sadrži dodatak na ime spornih naknada, kao i njihovog odnosa sa članom 118. Zakona o radu i njegovoj supsidijernoj primeni (član 2. stav 2). Odluka o tužbenom zahtevu u tom delu je u saglasnosti i sa zaključkom koji je Vrhovni kasacioni sud, vršeći nadležnost predviđenu članom 31. ranije važećeg Zakona o uređenju sudova, usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 05.07.2022. godine - da zaposleni u javnim službama kojima se plata isplaćuje u visini minimalne zarade, ostvaruju pravo na troškove ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kroz koeficijent za obračun njihove plate, i odlukama revizijskog suda u istim činjenično-pravnim sporovima.
Iz tih razloga, nema mesta odlučivanju o tužiljinoj posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se primenom člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. U ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela (član 28. stav 1. ZPP) iznosi 166.187,34 dinara i očigledno je niža od vrednosti koja je po navedenoj zakonskoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije. Zbog toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
