.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7591/2022
14.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik Marija Trajković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6629/21 od 12.01.2022. godine, u sednici održanoj 14.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6629/21 od 12.01.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6629/21 od 12.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19168/17 od 04.03.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je obejktivno preinačenje tužbe prema podnesku tužioca od 30.11.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid i zastoj postupka. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih invalidnina za period od 01.11.2014. godine do 15.12.2017. godine isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog neisplaćenih invalidnina za period od 01.12.2007. godine do 31.10.2014. godine isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 85.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6629/21 od 12.01.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parnčnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini neisplaćene lične invalidnine tužiocu. Pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je njegov zahtev usvojen i u delu kojim je njegov zahtev odbijen, nakon što su sudovi utvrdili u kojem delu je tužiočevo potraživanje zastarelo, a u kojem nije zastarelo. O pravu tužioca, visini tražene naknade, pripadajućoj kamati, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete na ime neisplaćene invalidnine podneta je 15.12.2017. godine. U tužbi je bila označena vrednost predmeta spora na 120.000,00 dinara. Podneskom od 30.11.2018.godine, tužilac je objektivno preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva kojim je tražio isplatu iznosa od 2.529.114,80 dinara za ceo potraživani period (vrednost predmeta spora pobijanog dela je 950.820,80 dinara) .
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
