Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zakupac farme u ... koja je bila u vlasništvu DP „BB“ i ZZ „VV“, tokom 2005. godine, pa je farmu obnovio sredstvima dobijenim iz kredita Fonda za razvoj i u njoj radio do 2007. godine, kada je nad DP „BB“, otvoren stečaj. Većinski vlasnik farme je postala ZZ „VV“ nakon čega je tužilac nameravao da kupi farmu jer je ona bila popisana radi namirenja potraživanja zaposlenih u zadruzi. Do kupoprodaje nije došlo, već je tužilac sa zaposlenima u zadruzi zaključio ugovor o ustupanju potraživanja sa prenosom hipoteke 17.11.2008. godine, na kome su potpisi ugovarača overeni od strane Opštinskog suda u Nišu, Odeljenje u Beloj Palanci pod brojem II Ov 1887/08. U članu 1. Ugovora konstatovano je da ustupioci imaju dospela potraživanja prema dužniku ZZ „VV“, koja su obezbeđena izvršnom vansudskom hipotekom u iznosu od 8.611.736,00 dinara, po osnovu neisplaćenih zarada. Ustupioci su svoja dospela potraživanja ustupili prijemniku, zajedno sa hipotekom, a prijemnik se obavezao da za ustupljena potraživanja svakom ustupiocu isplati njegov deo potraživanja, tako što će jedan deo, u ukupnom iznosu od 2.815.515,00 dinara, isplatiti u momentu potpisivanja ugovora, a ostatak u ukupnom iznosu od 991.524,00 dinara najkasnije do 31.01.2009. godine. Nad ZZ „VV“ je otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Nišu St 83/2010 od 18.11.2010. godine, koji je u toku, tako što su sprovedene dve delimične deobe kojima su delimično isplaćena potraživanja iz prvog isplatnog reda za 28,83% i za 18,87% po rešenjima Privrednog suda. Rešenjem Privrednog suda R4 St 810/2019 od 14.06.2019. godine, usvojen je prigovor AA iz ... (tužioca) i utvrđeno da je podnosiocu prigovora povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St 83/2010, nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga „VV“ sa O.S.O. „VV“ – u stečaju, pa je naloženo stečajnom sudiji da u tom premetu u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja preduzme sve neophodne mere i radnje radi unovčenja preostale imovine stečajnog dužnika tako da o preduzetim procesnim radnjama obavesti predsednika suda na svaka 2 meseca do isteka propisanog roka. Stečajni sudija Privrednog suda u Nišu je obavestio Osnovni sud u Nišu da je stečajni dužnik pravno lice sa preteženim društvenim kapitalom što proizlazi iz izveštaja Zadružnog saveza Srbije broj 02-600 od 12.09.2003. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili nalazeći da okolnost da je tužiocu, rešenjem Privrednog suda u Nišu R4 St 810/2019 od 14.06.2019. godine, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u tom stečajnom postupku nije jedini uslov za zasnivanje odgovornosti tužene države za imovinsku štetu zbog nenaplaćenog potraživanja od stečajnog dužnika, već da je potrebno ispunjenje uslova koji se tiču nastanka štete i uzročno-posledične veze između te štete i neadekvatnog postupanja tužene, a što tužilac u toku prvostepenog postupka nije dokazao, imajući u vidu da njegovo potraživanje nema svoj osnov u pravu iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika, već u „komercijalnom“ odnosu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od 1 godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje.

Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, na osnovu Zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine.

Ustupanje potraživanja ugovorom (cesija), propisano je odredbom člana 436. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim, preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili ako je vezano za ličnost poverioca ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugog. Odnos prijemnika i dužnika propisan je odredbom člana 440. istog Zakona, tako što prijemnik ima prema dužniku ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja (stav1). Dužnik može istaći prijemniku pored prigovora koji ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istaći ustupiocu do časa kada je saznao za ustupanje (stav 2).

U konkretnom slučaju predmet spora je naknada tužiocu imovinske štete na ime potraživanja koje nije namireno u stečajnom postupku vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim kapitalom, a radi se o potraživanju koje je tužiocu ustupljeno ugovorom o ustupanju potraživanja sa prenosom hipoteke od 17.11.2008. godine, koji je on zaključio sa zaposlenima stečajnog dužnika koji prema stečajnom dužniku imaju potraživanje iz radnog odnosa, koja su preneli na tužioca. Ustupanjem potraživanja menja se samo poverilac, dok potraživanje ostaje u svemu neizmenjeno, što znači da predmetno potraživanje ima isti pravni osnov koji se ustupanjem nije promenio. Dakle, radi se o potraživanju zaposlenih iz radnog odnosa, a ne o „komercijalnom“ potraživanju, kako su pogrešno zaključili nižestepeni sudovi. Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nije utvrđena visina potraživanja tužioca, pa Vrhovni kasacioni sud nije u mogućnosti da preinači pobijanu presudu.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud postupi po primedbama iz ovog rešenja kako bi imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava o tužbenom zahtevu tužioca donese novu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić