Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Marković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2640/21 od 20.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 21.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2640/21 od 20.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 528/2021 od 27.07.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati iznos od 3.342,27 evra sa kamatom koju propisuje Evropska centralna banka kao emisiona banka za valutu evro, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan ispunjenja, počev od 13.01.2010. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do konačne isplate sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena; stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 112.934,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2640/21 od 20.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 528/2021 od 27.07.2021. godine u pogledu odluke o naknadi štete zbog neisplaćene zarade u iznosu od 3.342,27 evra sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od 13.02.2017. godine kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate i u stavu dva izreke; stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke u pogledu zakonske zatezne kamate tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos naknade štete plati kamatu koju propisuje Evropska centralna banka kao emisiona banka za valutu evro, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan ispunjenja počev od 13.01.2010. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena pa do 13.02.2017. godine; stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14...18/20) Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj parnici tužba za naknadu štete podneta je 13.02.2017. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 20.10.2021. godine. Vrednost spora iznosi 3.342,27 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene koja se poziva na odredbu člana 403. stav 2, pogrešno navodeći tačku 3. i 4. umesto tačke 2. Zakona parničnom postupku (u odnosu na preinačeni stav dva izreke drugostepene presude koji se revizijskim navodima ne pobija, jer tužena za to nema pravni interes, obzirom da je preinačena odluka o kamati i kamata odbijena za navedeni period u tom stavu) u smislu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.

Iako je pobijanom presudom preinačena prvostepena presuda u delu odluke o kamati (i u situaciji kada bi revident imao pravni interes da istu pobija) nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona određeno da revizija protiv odluke o sporednom traženju nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 403. stav 3. i člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić