.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1897/2023
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Vlasotince, čiji je zakonski zastupnik Pravobranilac opštine Vlasotince, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 39/20 od 10.12.2020. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 39/20 od 10.12.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 39/20 od 10.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 141/20 od 17.03.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da tužilji zbog kašnjenja u isplati zarade isplati obračunatu zakonsku zateznu kamatu za period od februara 2011. godine do avgusta 2011. godine, u opredeljenim iznosima za svaki mesec, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 235.900,00 dinara.
Viši sud u Leskovcu je, rešenjem Gž1 39/20 od 10.12.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu P1 141/20 od 17.03.2020. godine, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 48.750,00 dinara, pod pretnjom prinudnog izvršenja sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, što predstavlja činjenično pitanje u svakom sporu.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23).
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u zakonu, je merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Imajući u vidu da tužilja revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23).
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
